Учитељ
476
школама, и прибирају своје питомце већим делом од ученика, који су свршили елементарни курс гимназија (до (Ттеба, 4-ог равреда наших гимназија).') Најбоље би било, кад би народни учитељи припремили бистре и ваљане ученике, који желе доцније да ступе у семинарију, задржавајући их да под њиовом контролом уче у народној школи“, У осталом још 80-те год. су у Германији, а нарочито у Пруској устанонљене тако зване припремне семинарије или Ртаератапдеп Зећишеп у Гале-у, Келну Мерсу и лр. за припремност ученика, који ће да уче учитељску школу.
Педатогшка семинарија Стоја постала је из педагошког друштва, које он 1848 годсаставио у самом почетку његових академћских предавања на бенском универзитету Ево какав је годишњи ход њеног развића : 1858 г. оснивање 8 чланова учитеља; саставлање автобиограФије чланова и њиове рецензије; архив друштва: чланови Стоја о неопходности учитељских семинарија при университетима. 1844 : основне семестарске семинарпске касе и библиотеке ; установљење два месечна скупа. 1864: ошштински испит; 1847 : дан основања семинарије као главни празник; почетак методћских и психолошких лекција Стоја ; основни семинарћски устав ; основне библиотеке за ученике. 1848 : издавање књи-
га за читање ; увођење гимнастике и пољских _
1) Мора да је наш г. министар знао ово кад је хтео прошле год. онако »дивно« да »реформише« "нашу учитељску школу, ша је сигурно хтео да, покаже Харнишу како може и с мањом спремом да се постигну дивни резултати, мислећи: е мој г. Харнишу, да видиш ти како може код Срба и да се прима у учит. шк. из трећег разр. гим., и без пријемног испита, и уч. шк. да траје 3 год.и да се неки од досаданих предмета изоставе, и опет да се постигну резултати као што ти хоћеш, јер шта мислиш ти Срби су бистри и даровити па њима треба смањити учење, јер кад би и мп урадила тако као што ти велиш за твоје швабе, онда би наши ђаци у учитељској школи „треучилц“, а то би, наравно, после сметала, »правилном«, »поступном«, »органском« и »целисходнон« развићу државе!..... « Али благодарећи »непријатељима, нашим«, што нас начинише »глупим« остаде нам учитељска школа по старом..... — Пр.
пејаголког друштва од
радова (Ке агђењ); основање школа за лаље образовање (Ка ЊИ ипозапова ); установљоње комисије за разматрање наствног програма; 1850: увођење пријемног испита. 1851: установљење недељних занимања. 1852: основање касе за путовање. 1858 : основање семинарћске цркве и прво путовање с ученицима. 1854: премештање школе из вароши у оближњу кућу (ван вароши) Вебера, проширење пољских ралова и одређена кућа за гимнастику; 1855: посетио је семинарију велики хецрег и хер-
цегиња(); правила, по којима су дужни учитељи да састављају карактеристике сважог ученика (Ктдет аег). 1857: оснивање новог здања за семинарћске школе, које је узела под покровитељство велика књегиња Марија Павловна; установљење три недељна педогогиска скупа ит. Л.
Кад се сва ова историска дата приберу, чини нам се, да се може преставити источаеки ход органског развића народна образовања у следећим тачкама: –
1. Црква је у време реформације положила основ народним школама у намери да прибави сваком члану народа знање хришћ. науке.
9. Те су школе поникле полако, развијале се органски-поступно, сагласно с појмовима и захтевима извесног времена.
8. Све измене п усавршавања у народним школама узимали су и свршавали добри људи свога времена, који су јасно сазнали сувремене им потребе народног живота и с потпуним самопожртвовањем желили су да задовоље те потребе.
4. Цељ наставе у основним школама била је не само саопштавање писмености, извесних знања, него нарочито васпитање деце.
5. Та се цељ за дуго није могла постићи до нашег столећа, услед савршеног недостатка метода и добрих учитеља.
6. Кад се је тај недостатак јасно увидео, тада су се, с крајем прошлог века у Германији и у садашњем веку у Енглеској, почеле установљавати семинарије за образовање народних учитеља.
|
7. С почетка таке семинарије нису могле имати како треба утицај на народно обра-