Учитељ
Е
зовање, јер оне нису биле самостални учевни заводи и нису били у свези с основним школама.
8. Жива органска свеза учит семинарија с основним школама призната је од свију искусних људи, који дубоко осећају потребу народног образовања, као главни услов зле циа поп успешности њиове радње.
9. Педагогћске семинарије, које постају у тадашње време, не развијају се у један пут, него поступно у току неколико година.
10. Оснивање и ширење народног образовања јесте ствар целог друштва, које није жалило никаквих пожртвовања на напредак народних школа, и то не само што је то дело чисто човечанско и вишег ступња хришћанска, него и зато, што се је оно показивало обилна-производним и за друштво и за делу државу. Владе, увидев из стварних аката сав неизмерно-благодетни значај народних школа, које су подизала приватна друштва — увимале су их под своје закриље, одређивале су по могућности обилне помоћи, и само за увођење већег
јединства у системи народног образовања |
изнашле су општа правила, регулативе и др. и то тада, када је цељ, ход средства и у опште сва система више или мање била израђена и опредељена. Ни у Енглеској, ни
у Прајској једна влада неби могла доћи до
тако сјајних сувремених резултата народног |
образовања.
Пажљиво разматрајући све ове опште основне поставке, изведене из кратког исторћског нацрта постанка и развитка основних школа у Енглеској и Германији, јасно се види, да се нигде у протестантским земљама нису одређивале најпре комисије да израде устав, ошшта правила ит. д. У овим изводима ми не налазимо, да су се претходно састављала школска правила, да се одређивала сума на издржавање школа, да су се одређивали директор, инспектор, учитељ, гувернер, економ. На послетку ми нигде не видимо, да су се ма какве школе од пут јављале савршено готове, у потпуно свршеном наоружању, као Минерва из главе Јупитера, и да су остајале кроз целих десетак година у једном и истом стању, у истим Форовима и на истим основима. Напротив, историја енглеских и германских школа преставља нам непрестани покрет, непрестано развиће. Све народне школе постају с одређеном пељу, која се одређује према потребама народа извесног времена, и са појавом нових појмова, нових потреба,
народног живота, и оне се непрестано ста-
рају да их задовоље, т.ј. непрестано се побољшавају, усавршавају, развијају. Тако равиће зове се: органско; само је она и мотла дати могућност народним школама. да шире право образовање у народу иу оним размерама, у каквим налазимо у салање време, нарочито у Прајској и у Енглеској. Да Ли су учитељи ос. школа награђени, као и наставници средњих швола7
Да ово питање објасним (разуме се — |
по ла ме је извешће Г. Жив. Живановића, које је поднео Г. министру просвете, о пре-
ва прошлу школ. годину („Просв. гласник“ св. 18, год. 1882). .
своме сопственом схватању) побули-
вештајима, јер он је изнео многе ствари из основне школе у „правој боји“ ИМ ово му служи на част. Али, износећи своје мишле-
· ње о неправилностима и непотпуностима у гледу и стању школа у окр. београдском,
Није ми намера да се бацам блатом ни.
на кога, а најмање на мога некадашњег школ. друга и пријатеља. Шта више, ја
његов извештај предпостављам многим ИзЗ- |
основ. школи, он је — говорећи о стању учитељском — казао и ово: „учитељи су сад као п наставинци средњиг пакола. Сваке четврте пли пете године(р) имају 50 та-
| дира. Уз то слободан стан и огрев (ако га
добију), могу да што посеју, имају велике баштине(2) који су људи кућевници и дуго