Учитељ

469 |

Из овога опет следствено излази, да је. за пријатно осећање нужна ма каква делателност организма. Анализирајмо сад појам делателности.

За сваку делателност у опште неопходна су најмање два предмета: дејствујући и подвргнут дејству. И делалелност се састоји у томе, што предмет који дела окреће, управља своје силе на прерађивање предмета, који је подвргнут дејству. Нпр. груди и плу: ћа промењују и разлажу ваздух при феномену дисања, желудац прерађује храну при Феномену храњења ит. д. И тко дакле, пријатно осећање такође мора да се састоји у Томе, да се силом човековог организма прерађује, мења ма какав спољни предмет. Какав баш предмет и каким баш начином прерађивати ово, то ми не знамо, тек јасно се види да извор задовољства мора да лежтџ у ма каквој делателности човековог организма над спољним предметом. Ово је јасно. Узмимо сад обратно.

Лењост је осуство делателности. Очевидно је да она према томе не може производити Феномене тако званог пријатног осећања. Сад нам постаје савршено јасно, зашто се у цивилизованим државама имућне класе друштва жале на непрестану неспособност, на непријатност живота. Богаташу је тако исто непријатно живети као и сиромаху зато, што је, по обичају унесеном у друштво погрешном хипотезом, с богаством сједињена лењост, т. ј. ствари које треба да служе као извор задовољства, лишене су овом хипотезом могућности за то.

И тако, дакле, по евршеној тачној анализи животног процеса, ми смо се

уверили у лажност постављене хипо-

тезе, и наравствене науке добиле су нову истину, која гласи: за шријатно осећање потребан је рад, а како по природи сваки вољи пријатност им задовољст“о, то сваки треба де рад. —

Из овога што рекосмо о задаћи и практичној вредности наравствених наука, јасно се види неоснованост одрицања научности истих. Оне имају свој тачно одређени метод при истраживању истина, истине које оне истражују корисне су и неопходне по човечанство; задаћа њиова јесте у исто време и задаћа живота — и према томе оне су науке.

Сме ли се према овоме одрицати паравственим ваукама% —

При решавању постављеног питапа ми смо имали троје у виду, да би га свестраније расветлили и повољнији одговор дтли; и то:

1, Да одредимо појам науке у опште ;

2, Да одредимо њену задаћу;

3, Да видимо да ли наравствене науке имају свију оних захтева, које се од науке траже.

научност

У колико смо на ове три тачке одговорили на читаоцима је да кажу, ми само додајемо то, да је заиста било време када се наравствене науке нису смеле назвати „научним.“ Било је време када је силогизам злносио све и сва. Било је време када су се поједина питања из наравствених наука решавала не излазећи из свог кабинета, не имајући додира са животом, не знајући физиологију, без инштрумената, лабораторије, опарући се само на силу логичких закључака. И тада нису могле узимати на се имз „научне.» Али сада, када је еволуционизам изазвао дотле нечувени у историји мисли