Учитељ

0

преврат у свима одељцима љуцког зпања, учинио је преврат и у наравственим наукама. Он је са свим уништио дотадању метафизичарску поделу човечије природе на телесну и духовну, и

, изнео општи принцип: да на човека“

треба гледати као на једно биће, које само има једну природу,и да се свака страна човечије делателности рас-

матра као делателност или целог организма од главе до пете, или ако је специалпост каквог било посебног органа у човековом организму, то расматрати тај орган у његовој природној свези за целим организмом.“ Сада, велимо, при оваком стању нљука у опште, ми слободно смемо рећи:

| _ Наравствене су науке данас научне.

Читање у 1 разреду основне школе

(СВРШИЕТАБ).

Педатогика налаже : „да ни један учи- | играње војника итд. Сад нису више

тељ не треба да отпочиње нас аву читања одмах у почетку школске године првога дана, него ваља децу најшре припремати за, наставу.“ Кад би се ово начело разумело како треба и тако извело, онда о томе не би било ни спора. Али, на жалост, припрема је пошла другим путем. Она је заборавила природни развитак деце. Она у почетку свога рада не води бригу о представама и појмовима које су деца донела из родитељске вуће и оне уске околинице у којој су живела. Она сад оставља дечију непосредну радњу, која их је и довела до толиких појмова и представа. Ње се она ништа не тиче више Изгледа као да је она „стасоностан начин“, па је зато толики број трудбеника и обгрлио. Али, у самој ствари, она је прост варак и ништа више. Ми смо примили на себе, јер сматрамо за дужност, да тај варак скинемо.

Чим деца пређу школски праг, од_мах морају да забораве играње по песку. јахање штапова у место коња

| деца од 6—7 година. Од сада морају | да буду младићи од 20 год.; прави војници. Они сад имају свога старешиву, који је наоружан са многим правилима педагогике, психологије и др. наука потребних учатељу. Сад морају безусловно да му се покоравају ако хоће и они да окусе плод тих наува. Морају сви да га гледају, слушају и да запамте оно што им говори итд. Просто морају деца, хтела не хтела, да уђу у неке Кодексове ланце, те да их њиме окити њихов васпитач. Они немају Ментора, већ само старешину. Но, ми смо се мало удалили, али је и ово потребно, а сад да пређемо даље на ствар.

Данас се деца припремају за читање познавањем десне и леве руке, десном и левом страном; школским, собњим, авлиским и другим стварима и још уз то свакад и неким поукама. Али све ово не циља да се познају појединости и целина тих предмета, јер нема сталног посматрања, којим би се дало

места и времена деци да могу слича-

ме какаа