Учитељ

по А

вати оно што је једнако, сродно, слично код једнањих предмета; нема разликовања, врло важног процеса у духу који оспособљава децу да могу разликовати главно од спореднога, лепо од ружнога, потребно од штетнога итд. Ту је крајњи циљ да се говором о тим (горе наведеним) предметима, у!ознаду деца шта је то реченгца, реч, слог и глас; то је оспов, у томе лежи сва припрема за читање, што и ми тврдимо, јер без тога се не може ни ући у наставу читања, као што се сада тврди. Али и ако се држе строго тога метода, ипак је потребно да у деци влада закон разликовања, јер од сада, од почетка наставе, има пуно ствари, слова итд. које су доста сличне, а које се доста и разликују. Џа кад школа не ради на развитку та два закона (разликов. сличав) тако важна за наставу још за време припреме, онда на што је наметати толике дужности духу детињем, толики терет деци, а толико главобоље и муке самом себи — учитељу, баш онда кад се прелази настави читања! Зашто се онда бавћемо око овакве припрезе '

Довде говорисмо о главним манама, кбје су неизбежне код свију оних, који се строго придржавају „Упутства за буквар“ од Н. 5. Вукићевића, јер су те мане и у самом упутству, Сад је на реду да кажемо како је боље, природније. Знамо да су почетници из разних кућа, од разно образованих родитеља. Али су многи родитељи уселили у децу неки страх наспрам школе и учитеља. Деца због тога сматрају школу као кућу у којој се чује само јаув, плач и др. учитеља представљају као

страшило, који само виче, бије. Ово је све тако. Зар је дечко мало пута чуо претњу редитеља кад што год сериви: „Даћу ја тебе у школу." Или: „Одвешћу те ја учитељу; умирићеш се ти,“ Ето откуда долази онај јаук, плач новајлија пред школским вратима. То се јако свети учитељу, нарочито првих дана, и зато ваља проклети оне, који су дали повода да се такав појам створи о школи и учитељу код родитеља. Чиме ће се протумачити оно, што дете гледа испод обрва намргођено, што ти прати сваки корак и поврет лица; што излази пред учитеља шегнутом главом и са неким увијањем као оће не ће итд Тако су родитељи омилели учитеља и школе. Тако су заинтересовали своју децу. Зато је, према свему овоме и дужност: учитељи морају, да пре но што пређу на наставу, да децу разувере у томе. Којим ће путем који учитељ да поради на томе, најбоље је оставити његовој увиђавности. Али, после овога, на реду је да се деца упознаду најпре са спољним редом: Како да улазе у школу, како да седе кад им се прича, како кад пишу; како да дочекују учит. и друге у школи; где и како да држе своје ствари; како да се разговарају у школи, авлији, на улици итд. После овога, или управо за време тога, треба упознати деду и са унутрашњим редом: Да сви ћуте у школи; да Одговара кад се пита и да стоји док говори итд. За то време, док се деца упознају са спољашњим и унутрашњим редом, а зарад промене у раду, да би било и интереса, згода је да се тада не ради те да се материјал за птсање | доведе у ред: Како да се држе кри-