Учитељ

498 На завршетку изјављујем, да сам ја мо- | ићи много сигурнијим путем, јер ће се дорао и погрешити у излагању својих мисли, бра дела штампати о држав. трошку, а поводом овога расписа. Можда ја ни сам | писац ће лобити добру награду. Дај Боже, био толико увиђаван, колико је потребно | да је ово главна цељ расписа. Ја бих се било, те сам тако превидео оно што је | за цело радовао, кад би о овоме био убеглавно у овом распису!! Може бити, да је | ђен, јер би онда престао да мислим, да је г. министар — увиђајући да досадање књиге | г. мин. просвете лично нерасположен на за основ. школу нису добре — мислио, да спрам већине учитеља, као што сам то до спречи рад оних људи, који желе да раде | сада морао да мислим судећи по његовом овим путем (издавањем књига), бојећи се, | раду и располежењу односно учитеља. да се они не оштете, па је хтео да их у-

: Један Шумадинац—учитељ. пути на рад истога поља, но, којим ће се

ЈЕДНО ПИТАЊЕ

И ЈЕДАН ПРЕДЛОГ.

У нашем листу „Учитељу“ до сада је |би правио два посла. И што би се два пут излазило разноврених ствари; говорило се | мучио око деце: и кад их учим да пишу о млого које чему; али до сада се није | и кад их после будем учио да пишу пе. истакло у „Учитељу“ ни једно питање, које | ром. Овако, вели, од једном савладам оба би тражило од учитеља и учитељака миш- | та посла. љење о некој ствари. Овом чланчићу пељ Ја сам био овоме противан из ових раз- · је тако нешто. лога.

Ствар је у овоме: Почетак у писању деци је врло тежак

Пре неколико дана, за време одмора из- | посао. Рука ма да се мало извежба припремеђу часова, нас 8 учитеља овд. м. школе | мом за писање, ипак је још, тако рећи дрразговарас“о нешто о писању у !. раз. ос- | венаста. крута и невешта да управља алановне школе. Мој друг К. П. учитељ [. р. | том за писање. Кад дете оће да направи причаше да је почео са децом писање слова | праву црту, рука се тако рећи отима од и то на прописиза пером и мастилом. По- | тог калуписања и прави криве црте. Ако водом тога почесмо говор о томе, да ли | дете оће ла направи криву црту, онда изатреба у 1. р. почети писање одмах пером | ђе сасвим крива и 1. Д. Елем рука је нена пропису, или прво писаљком на табли- | вешта; али она мора да научи да пише цама извежбати децу у писању, па тек | пошто по то. Сад, ако дете пише писаљком прећи на писање пером. У томе се ја и | по таблици, иде тешко; али опет млого К. нисмо слагали. К. вели да треба одмах | лакше него што би пером по артији. Пепосле припреме за писање, почети писање | ром је теже зато, што је перо шиљасто, пером на артији, па тако даље децу веж- | артија мекана, често и рапава, а рука небати. вешта, па перо сваки час запире, забада

Даље К. вели: истина деци је лакше да | се у артију и детету "увећава муке у пипишу писаљком но пером, али може се и | сању. На таблици је већ лакше. Писаљка, овако. У практичном животу обично се пише | по таблици нема за шта да запире И

] рука млого лакше вуче писаљку по таблици

пером по артији и ја морам ла научим децу ла пишу пером а пре, а после, па што пи, него перо по артији. А и ако рука

| | | | |