Учитељ

528

Колико еи добио оног данар

— „Бога ми г. мало! — Па колико — „Е.... само један динар“ !

Јеси ли што друго добио 2

— „Не, не да нико већ ништа, не знам.

како ће се живети“,! — СОмеј опет.

Да би прекинуо даљи говор, запитам га, поново: Истина Мирко, што ниси био ономад у школир — „Бога ми г. не дадоше ми укућани, брао сам кукуруз“. !

Тако се на овоме и сврши. Мирко оде на место.

Ја сам о овоме дуго мислио, нагони да овако одговори.

После неколико часова зовнем га и упитам, шта га је побудило да онако у школи одговара. —

— Мирко ми је овако одговорио: Ада, идући јутрос путом са друштвом, питају ме, где сам био ономад; па пошто им казах, ја им онда рекох: „знате ли ђаци како ћу се код г. одговорити, што нисам ономад био у школи“ 2 — Какор — Оћу да рекнем, кад ме пита где сам био; да сам био по нурији и да сам светио водицу. Тад ђаци повикаше: не смеш, чик тако да рекнеш ! — Ја смем. — Они не смеш.... те ја ето рекох. — За то сам ја г.онако одговарао.

Од куда да се сетиш, да кажеш да си попр

— „Још кад смо били у П раз; и кад смо имали из „читанке“ оно о разним занатима, — ти си редом нас питао, шта који воли да буде» — Онда један рече: ја волим да будем начелник, други писар, трећи кмет, док не дође и на моне ред, те рекох: „ја волим да будем поп.“ — Од оног времена једнако мо ђаци зову поп!

Други пример био је оваки:

Неки Петар из села, које је близу школе, врло неуредно у школу долазио. Једап дан дође, џа по 2—8 не дође.

Беше једном приликом заостао, те га нема 8—4 дана. Дође му отац овде, кога, одма упитам: Што му дете не долази у школу2 — Беше му одговор, да је млого слаб те за то није дошао, кад оздрави послаће га. — Овоме одговору веровао сам, па сам одма престао тражити га.

шта њега

Сутра дан дођем у школу. Видим који су дошли, а који нису. Дошао беше и Петар. Олучајно га упитах: Где си ти Перо толико дана 2

— „Бога ми г. није ми отац дао да дођем, већ ме терао, да говеда чувам.“

_ Овакав одговор изненадио ме је. Погледам га у лице, да ли може се приметити, да је био слаб. И заиста не. Ведар у лицу.

дар ти ниси био болестан Перо ово дана 2

— „Ја не, но сам био здрав и говеда чувао.“

Отад је слагао. а син истину рекао!

И из овог и из оног примера види се да дела нису никако крива што изостају од школе, већ њихови родитељи. За то их не треба ни кажњавати за изостајање; јер ћемо млого горе учинити. |

_ Ако децу станемо кежњавати за. изостајање, натераћемо их да се уче лагати; јер морају смишљати разне начине да се одговоре, те да не буду кажњена.

Мирко је уредно у школу долазио, па му се десило онда те изостао. Њега је стил било, и доста сумњао да га не казним, па се довио да свој изостанак шалом 0правда. Петар, као што рекох, врло неуредно долази. Знајући, који је крив, нисам га ни кажњавао, ва то ти је истину и ка:ао.

Има и други разних примера.

Оба ова примера причао сам млогима овд. За први пример сви су се смејали и чудили слободи ђачкој према наставнику, а за други пример су се такође чудили, како отад не говори истину.

Кад сам причао једном попу очд. Омејао је се и дивио. Пошто му испричах рече опда: „е мој брате, да је њему био учитељ Лука!) не би он тако смео говорити. Он би

1) Овај Лука био је пре рата у Кожетину. Он је у овом крају ушао у пословицу његовом тиранском дисциплипом. Кажу, да је млого тукао и злост вљао ђаке. Дец: су га као неко страшило имала пред собом. Све је то дрктало од страха. Тако кажу његови ђаци. Њега, су Турци у [ рату све у парчиће исекли близу Алексинца.