Учитељ

4

за то изео више од двадесет и пет батина. | Данашња, предавања и наставничко пона- | шање дало му је ту слободу.“

Ово изнех на јавност, тек нека буде на- | писано и нека се зна.

На завршетку ја кажем и то: није нам вајде ништа писати ни касивати шта не- |

ваља и како треба уредити школу докле год не отпочну надлежни, који су меролавни, радити на томе. Овако стање можемо ми још млого трпети и чекати, док се

поправи.

М. П.М.

ПН

СВЕТИ НИКОЛА

ГТРЕДАЉВАТЊЕ УДЕПЛТЕРО ВА ООРФОВЕТУ МПЕНОЈГУ. (СВРШЕТАК) !

“

После неколико година тај сиромашак | био најбољи и најпоштенији..... Никола је

опет једног јутра нађе пуну кесу пара у својој соби. Он се млого обрадује, али је сад волео да дозна, који му даде те толике паре; али није могао никако да дозна, јер откуда ће и дознати, кад није видео који му је убацио у собу те паре! ..... Он уда и другу своју кћер, па остане сад са најмлађом. Е, сад је већ могао лакше да живи: разудао ћерке, мање су на рани, а он са најмлађом ћерком може још мало да се промучи, док и њу не удоми. Ало 0, чуда! и по трећи пут дође неко ноћу те му опет убаци паре у собу. Но сад није могао да се сакрије.... Кад је кеса с парама, пала на патос, сиромашак се пробуди и сети се шта је то што је пало, па брже на врат на нос онако сањив истрчи на поље, јер је хтео да дозна који је то тако добар човек, који га толико помаже. Кад је изашао на поље епази једног човека, који аде брзо а баш као да је пошао од његовог прозора; потрчи за њим, стигне га и падне пред њим на колена, почне га љубити и благосиљати..... (Знате ли који је то био човек што је пред њим пао тај сиромашак>). Николи то буде жао, дигне га са земље и каже му, да ником не казује од кога је добио паре, и још га посаветује, да своје кћери научи да буду добре и поштене, да и оне помажу сиромасима и оде вући, у

После неколико година умре Николи стриц, а владике и попови скупе сеи изберу Николу за митрополита, јер је он међу њима

»

и као митрополит остао онај исти, који је био и као поп: помагао је сиромашнима, учио је људе да буду добри и поштени, да се не свађају, него сви да живе лепо.... Никола сад, као митрополит, науми да мало путује и да разгледа она места, где је Христос живео и учио људе, и да види Христов гроб. (С тога се он крене да иде у Палеслину (Знате ли где је Палестина 2). Тамо се је бавио док није разгледао сва та места, па се после врати натраг. Али како тамо не може да се иде сувим него водом, то је и он морао да се вози на лађи. Кад је лађа пошла за оно место одакле је Никола и куда се он сад враћа — пође и он. Али лађари су били врло рђави људи, па онда окрену лађу на другу страну, а не онамо куда је Никола хтео. Никола их је с почетка молио да то не чине, па кад неби вајде он је морао да ћути. Кад на један пут дуну један јак ветар и лађу окрене на Николину земљу, и тако он срећно дође код своје куће. Лађари су сад мислили, да ће Никола да им се освети за оно, што су хтели да га одведу на другу страну; али им он ништа није хтео да ради, јер, вели, не треба се светити, него их само посаветује да буду поштени и да не чине другоме зло — и растане се с њима.

Сад је Никола опет продужио мирно да живи у својој вароши и да помаже онима, који су у невољи. Он је увек свакоме притицао у помоћ, само кад је могао да помогне. Тако се један пут побуни један крај