Учитељ

(округ) у коме је он био митрополит. Цар пошље три војводе и пуно војника да умпрв те људе, што су се побунили. Војници кад су тамо дошли почели су ла отимају, да краду и ла муче оне људе, што су се побунили. Страшно је било погледати како

су они мучили те људе, а старешине (вој- |

воде) нису им ништа, радили!... Никола кад то чује брже поита војводама и замоли их да забране војницима да тако муче људе. Војводе послушају Николу и заповеде војницима да се разиђу. И тако, да није било Николе, људи би млого страдали, а овако он их је избавио. — У то исто време, био је у једном крају, где је Никола био митрололит, један врло неваљатан старешина, који је отимао људима имања, само да се он обогати, па ко би му се успротивио, он би га одмах у апсу, свезао би га или би га убио — тако би мучио људе. Тако један пут тај старешина осуди за банбадава три богата и врло поштена птовека, да се убију, само да би им узео њиово имање и паре. Он их изведе на једно брдашце и заповеди да сету убију. Таман нанишане на њих да пуцају, кад на један пут притрчи Никола, задржи оне који су хтели да пуцају, па онда отидне код оног старешине и замоли га да не дира мирне људе, а још му и запрети да ће да каже цару, ако ове људе не пусти. Старешина се уплаши од тога и пусти оне људе.

— А откуда изађе ту на један пут свети Никола 2 — Упита ме Лазар.

— Он кад је чуо да су они осуђени да се побију, одма је узјануо коња па дотрчао... Као што видите Никола је свакоме помагао, само кад је то могао да учин. Он није гледао да ли му је тај човек пријатељ или није, он је само говорио: свакоме треба помоћи, који је у нужди; јер

Ко другом помогне и њему Ће други.

Где у чему можеш другоме послужи, па ће сваки радо с тобом да се дружи.

Ко добро чини, нека се добру и нада.

Учини добро не кај се, учини зло наДај се.

525

Но Никола није само помагао сиромашнима и притицао у помоћ коме је требало. Он је још написао нешто, што ми саду школи учимо, а то је „Вјерују“. Истина, није га он сам написао, али на том сабору, кад се је Вјерују писало, био је и Никола.

Никола је после тога млого, млого живео; било му је 80 година кад је умро. Он је умро 6 Декембра у петак и саранили су га у цркви, јер су га млого волели и поштовали. Но један пут навале Турци на ту варош где је Никола био сарањен, а људи који су Николу млого волели ископају његове кости и 9-ог Маја пренесу у другу замљу, која се зове Италија, јер нису дали да Николине кости остану у турској земљи.

Е, сад знате, који је то св. Никола, шта је он био, шта је радио и кад је умро..

Ви сте видели како је он био пост и И поштен, како је помагао сиротињи и није хтео да се осветћ, како је притицао у помоћ онима, који су били у невољи, како је учио људе да буду добри и поштени и да се воле и живе лепо — па је с тога људима, млого било жао кад је умро. А да га неби никад заборавили они су га назвали „светим“, јер је то обичај у оно време кад је св. Никола живео, да свакога човека, који је тако добар као св. Никола, назову после његове смрти „светим“, и још су славили онај дан кад је он умро. С тога и ми славимо св. Николу увек 6-ог Декембра, јер је он тога дана умро, и тада га зовемо „стари св. Никол“, а 9-ог Маја славимо га под именом „млади св. Никола“, јер су му тада кости пренесене из једне земље у другу.

И тако ви сад познајете св. Николу и знате зашто га славимо. Сутра кад дођете у школу, ја ћу вам показати и његову слику...

Сунце већ беше на западу и ми се кренемо из поља. У путу деца радосна и весела, што су се тога дана лепо провели по пољу, непрестано трчкараху око мене и између се шапућаху како је био лобар св. Никола..... Сви задовољни са својим радбм, разиђемо се код школе.

М. М. Протић,