Учитељ

одвојио из броја осталих животиња одликовав се својим најмоћнијим органом — мишљу и кад је осетио потребу саобраћаја са себи сличним ради заједничке одбране у борби за опетанак — он је почео да смишља начине за споразум и за израз својих осећања. 6 почетка је он то изражавао разним мимикама и гласовима. Но у доцвијем развитку, увидев неудесност свог изражавања, он је био толико у стању да свакој мисли даде засебну реч; и тако је он имао сијасет божији речћ, од којих је свака означавала једну засебну мисао или идеју. Али критичка радња духа већ се појављује; она није задовољна са пређашњим и тражи нова. Таким путем језик је све даље ишао и напредовао, док није достигао данашњи ступањ развитка. Но то напредовање не састоји се само у умножавању, проширепости, већ у прецизности исказа својих мисли; а та прецизност такође је различна према стању духовног развитка једног времена. У првим временима се је, као што напоменусмо, састарала у мимици и појединим гласовима, као изразу своје идеје и свога осећања. У доцнијим се временима та прецизност разгранала у гомилу речи, од којих свака одређује једну идеју и т, д.

Филологија, наука о језику, класиФиковав тај развитак јездка од оног стања, чији преставник служи китајски језик, даје нам ова дата:

„Китајски језик нема ни, именских ни глаголских промена, у опште никаквог граматичког мењања реча ; свака се реч јавља у једном и истом облику „Ја ићи кућа“, вели Китајац, место нашега „ја идем кући,“ Но јези: почиње

|

Би _

да серазвија, и јављају се Флексије (промене); број њихов све више расте и напослетку достиже ону гипст целог унутрашњег састава речи, коју видимо у семитским језицима, достиже оно грдно обиље граматичких облака, које видимо у татарском језику где глагол има седам или осам начина, неколиво десетака времена, герундива и т. д. У нашој породици језика на највишем ступњу тога периода стоји санскрит. Но развитак иде даље, и у латинском и у старо-словенском језику већ је мање флексија, но у санскриту. Што више живи језик, што се више развија народ, који њим говори, то се он све више ослобађа од пређашњега богаства Флексија. Садашњи славенски језици имају мање флексија, но старословенски језик; у талијанском, шпанском и другим романским језицима такође мање има Флексија, но у латипском; у немачком, данском, холанцком, швецком мање но у старо-немачком, и напослетку, енглески језив, који служи као укавивач мете, којој иду сви други јевропски језици односно својих флексија, одбацио је готово све Флексије. И Енглез као Китајац вели: уја ићи кућа <'

Дакле, као што се види, Филологија полази од онога ступња развитка језика, где су се речи већ биле издвојиле и састављале реченице без промена својих одлика. И са свим умесно, јер она два ступња, која ми у почетку напоменусмо, нису ништа друго, до тражење и изналажење начина за изражавање својих мисла и осећања ,

5) Н. Г. Чернишевски. „Економска, радња и законодавство« у преводу Ст. М. Протића 1882 стр. 18 и след.