Учитељ

515

тражење начина да се створи језик, а из тога се је после језик и развио. Постанак, дакле, језика датира се од опог ступња, кад су се речи издвојиле означавајући поједине предмете и састављајући реченице за исказ мисла без промбна својих облика. Ј

Развитак језика, по овоме што до сад рекосмо, можемо очигледније преставити овако:

1, Стварање речи за поједине предмете, и састављање у реченицама без промене облика;

2, Развијање Флексија при састављању речи у реченицама ;

3, Поступно абање или рушење тих флексија ;

4, Речи у реченицама не мењају своје облике.

Какав се закон из овога може извести! — Упоредимо ова четири ступња и одмах ћемо га паћи!,..

У првоме ступњу речи немају промене својих облика, нити разлике у завршецима између именица, глагола, и придева, у четвртом такође; докле Т-ви је раван П-ом У другоме ступњу промене облика речи стварају се и развијају, док не достигну највећи ступањ разноликости граматичких облћка, а у трећем се те промене поступно руше и абају; према томе, други и трећи се ступањ стапају 9 један. Дакле, из овога се јасно види, да се развитак језика састоји у упрошћава њу облака говорних састојака. Али како се при овоме опажа да се почетак у развитку са послетком изједначава, то можемо извести закон по коме се језик у опште развија. Тај закон познат је под именом закон коловрата т. ]. почев од једне тачке учини се

круг у свом развићу и враћа се К почетној тачци.

По овоме закону развијају се сви језици у опште, па према томе и наш. Од овога закона изузетака нема нити може бити. Један се народ може дуго задржати на једном ступњу, али га у току времена мора прећи. Ми се сада са својим језиком налазимо у почетку трећег ступња.

ТЕ Развитак писмености.

Упоредо са развитком језика готово је ишао и развитак писмености. Разлика је само та што се је језик развид из неопходне потребе, а писменост у почетним стадијама свог развитка носи више мање карактер луксуза, забаве. Тек у доцнијем развитку осетила је се она потреба, услед које се писменост данас употребљава; и од тада је она узела већи полет и већу бригу око свог усавршавања.

У почетку развитка писмености било је сликање, т. ј. сликање самих предмета онако какви они јесу. Наравно да се ту претпостављало већ повнавање тих етвари или предмета у натури, јер иначе нико неби знао шта су те слике означавале. На овоме су се задржали Мексиканци. Они су у првој половини Х'У]-ог века, кад се је оно Кортец извезао са својим Шпањолцима, на њиове брегове, све ове нове људе насликали и послали своме цару као канцелараски рапорт. Но ово тако рећи природно писање није дуго остало. Човечији је дух на скоро увидео, да се овим писањем не могу забележити и оне ствари, које се не могу видети, с тога се је у нужди довијао те је у