Учитељ

518

_ љено на два дела и то: васпитање и | боље поимање њино, прибавља метод

образовање у правом смислу. Под васпитањем разуме се у опште та делатетелност којој подлежи човек од самог рођења и која има да развије његов организам Физички, а у духовном да изради и да развије морални карактер у човеку, да очисти и узвиси његове осећаје и да му да силу управљања и владања својим страстима. Под образовањем треба разумети ту делателност, која образујући се к духовним и умним способностима стара се да развије знање по среством одговарајуће науке, по среством добављања човеку извесних знања: историје, јестаственице, језика, и Т, Д. по среством развића његовога тим наукама, које ће му бити неопходно потребне у животу.

Једном речју може се казати, да се васпитање обраћа поглавито к Физичној

и моралној а образовање к умној страни

човека. По томе на прво васпитање биће дужност за све људе подједнако јер је у свијех људи то морална обавеза а то је потреба ради развитка, карактера; друго на против може бити најразностручније, јер је готово свако особито лице према својим способностима, потребама и правцу труди се у образовању. Прво може бити у извесним приликама важније од другог по томе, што ма да је и допуштено човеку бити без исвесног знања, незнати по нешто, но није му могуће бити без морални начела и без карактера. Немотрећи увек на ту разлику обе ове делателности стоје у најтешњој и нераздвојној свези, једна другу допуњавају узајамно, јер ако прва одкрива морална начела и обавезу која из њих "излази, то друга отврива ум његов за

и срество за боље њино испитивање и даје им разумну санкцију (потврду) по томе подједнако састављене обе трестављају вишу цељ образовања. : Одредив овако шта се по напем мнењу разуме под речима васпитање иобра-

зовање, долази нам да се обратимо к решењу најглавнијега — у том односу — питања а то је: ко је дужан

и обавезан васпитати и образовати 40века # Питање то решава сама природа упућујући још од самог рођења, човека, на родитеље, као на лица на којима поглавито лежи дуг, не само вас питати оне, којима су они дали живот него да им даду и више образовање. Животиње обдарене у вишем степену инстиктом не потребују толико труда и бриге; оне више или мање за кратко време дођу до савршене самосталности, а неке у нижим класама почињући од риба непотребују никакве помоћи, и од самог свог рођења руковођене инштиктом задовољавају се у свима

"својим потребама. Међу тим човек се

рађа слаб и немоћан, у њега се чак и инстакт наоди на мањем ступњу развитка, он потребује доста бриге и туторства, а природа лишећи га срества да од једном постане самосталан указала је заједно с њим да васпитање његово саставља природну обавезу родитеља. Обвеза та бива лакша за родитеље него за друга лица, јер су они више него други проникнути љубављу к својој деци, јеру њих (родитеља) од самог рођења детета усљед његове слабости развија. се тако рећи без знања, симпатија (саосећање) и привезаност к њему (детету). Ова брига о деци, ова љубав коју су они произвели са-