Учитељ

519

ставља основ породици, које у нижим | основно него и више образовање ако

животињама нема и која од своје стране саставља основ друштву и држави. Породично васпитање и образовање у осталом преставља многе згоде којих су они жељни. Породица, то је тако рећи природно земљиште на коме се развија дете и преношење његово у другу средину може бити за њега толико шкодљиво, колико и пресађивање младе биљке.

Дете тамо у породици, под брижљивим погледом родитеља може добити таке упечатке, који ће да развијају у њему таке осећаје који су потребни пе само за његову ерећу, него и за друштво у коме живи. Само тако васпитање може развити у детету љубав Е родитељима, 6 породици, 5 породичном животу и срећи, чије распрострањење особито је важно за здрав развитак и напредак друштва и државе. У породици само на узајамној љубави основаној дете може облагородити толико свој карактер, да напослетку начела, позајмљена тамо може применити у даљем животу у односу свом Ек друштву. Породичне успомене напослетку могу исто састављати поједине утехе ојачалог и одраелог човека у време незгода и чесрећа, које су у данашње доба код неких честе. Ова, природна, — самом природом указана — обавеза, родитеља да васпитавају своју деду добила је санкцију готово у свима законодавствима.

У Француској утврђено је изрично не само оно што смо ми одредили под именом васпитање, него и образовање у Подпуном смислу те речи. По том коментатори кодекса утврђују да су родитељи обавезни дати деци не само

су они за то способни и ако су имућни.

Таквим начином законодавство: Аустиријско, Пруско и друго изказују не само у опште обвезаност родитеља старати се о физичком стању деце, не само тражи од њих старање о умном развићу — образовању, него показују неке из тих обвеза, чак у појединостима.

Но не пазећи на указани саме припроде закон урођено је човеку саосећање (симпатија) и љубав к детету он (закон) тражи од редитеља бригу о њиовом васпитању и образовању ; не пазећи на то, да и нарочити закон одређује ту обвеву у својим подврстама, опит показује да у ствари многи редитељи не намирују ову обвезу, да они или сасвим упуштају из вида ово, или поверавају старање овим другим лицима или заводима.

У опште може се рећи да у садање време и ако се неки родитељи сами још занимају васпитањем деце, опет се може рећи да је образовање у правом смислу те речи прешло готово свуда у спољашње руке, да су се рддитељи готово сасвим отресли те обвезе. Од куд излази ова појава која је толико важна у својим последицама не само за образујуће се поколење него и за државу' Факт овај мора бити; не јавља се он случајно, он произлази од извесни узрока који делају у том правцу на друштво, по томе нужно је разабрати, испитати каки су то узроци, треба видети да ли има срества, који емећу њиовом упливу, или у највећој мери уклонити (штету) који од њих може произаћи.

Родитељи су дужни давати непунолетној деди рану и одело угледно