Учитељ

55

6

ДВЕ НЕПОЗНАТЕ КУЋИЦЕ.

|. Кућица. |

Ходајући једног дана мало под же са | мојим ђацима по околини шабачкој, беја смо се подоста од вароши одмакли. Деца _ су се по прилично заморила, те сваки час погледаше, кад ћу им рећи да седну н да се одморе; јер је и врућина припекла. Један од њих, показујући ми руком на једну бокву поред које хтедосмо проћи рече: „Гледајте господине! како је дебео и диван хлад под овом буквом. Видите само како је зелено, сјајно, глатко и чисто масно лишће, кроз које не може да пробије сунчана, припека. 0Ох! како би то лепо било да се

у том хладу одморимо“ — — — Још он није свој говор ни довршио, а сви у глас повикаше: „да се ту одморимо“. — „Па

добро! кад сви хоћете, хоћу и ја“ рекох им. И тако ту седосмо. Но деца, ко деца, не могоше дуго остати на једном месту.“ Јелни почеше скакати и играти, а други ломише букове гране и сташе са њих кидати лишће, па од њега — лишћа — правити венце, турајући петељку кров лист. Један од тих радина дође мени и пружи ми неколико листова па рече: „Видите господине: шта је на овим листовима неки мали, округли, а на врху шиљастих, као пшенична, зрна бобица. Како су ове бобице овде израсле, те су овако лепи и глатки лист поквариле2 — На ово питање разуме се, морала су деца и одговор добити, па за то им и рекох да сви дођу и седну а ја им од прилике овако тај одговор изведо:

Ви сви знате, да по шуми и пољу има много разних мува, буба, комараца и других инсекта, двокрилаца и четворокрилаца, од којих многе и сами добро познајете: као шарене лептирове, златне бубе и т. д. а о многима сам вам и ја у школи говорио. Но сем тих, има још сијасет много још мањих инсеката, који, што-год су мањи, то су све разноврсни. Један од тих малих ништави и готово не приметних инсеката, јесте и тако звана „букова осица“. Она је налик на буву, задњи јој је део тела везан

са предњим и грудима танком жилицом, као

кончићем. На грудима су јој горе четири прозрачна криоца, а живот јој је доста чудноват. И она би може бити волела, да као тица на дрвету или миш у земљи направи кућицу за своју породицу; да своју депу у њој заклони, да им доноси храну, да их воли и пази и да се са њима игра и вабавља; али шта ће, кад су часи њеног живота избројани. Одавно и одавно, још много пре, но што је из малог јајцета измилео првић, од дпрвића постала чаура, а из чауре излетео тај инсекат, који је снео то јајце.

он већ спава вечним сном. И ето тако, та.

оса никај и не види своје деце, нити деца познаду своје родитеље. Предосећајући дакле свој скори свршетак и свој кратки век; коме поверава та оса то, што јој је надраже на светуг Коме препоручује да се стара и бринео њеним јајцимаг — Ево видите! овим буковим листовима она поверова то своје најдраже имање. Својом оштром жаоком она пробуши лист, и у ту малу јамицу метне своје још мање јајце. Мало подаље друго, треће и т. д. или прелети на други лист. И тако лишће прима на себе да врши дужности: бабице, додиље и хранитељке, према тим малим сиротицама које су му поверене. Око сваке те јамице почну се издизати лувари од сока листовог, па се све више и више дижу, и изгледају као куглице на врху зашиљене. И ето то су те бобице, то су кућице букове осе. У тим зидинама, у тим кућицама станује најпре јајце, из кога изађе бео мали црвић, који се храни соком из листа. Што више расте првић, то све већа и кућица постаје, која ето изгледа на зеленом листу као лепа шара на свиленој материји. Кад би имали увеличавајуће стакло, па би ножићем расекли ову кућицу, онда би у њој видели тог минијатурног црвића, који се после неколико дана претвори у чауру, а из које опет после кратког времена, излети букова оса која се опет лако ослободи своје ко-

левке и тамнице, и леда да се што више.

и боље наужива за то врло кратко време свога живота, те сад непрестано лети и

цврчи по ваздуху.