Учитељ

||. Кућица.

Пошто смо горњи разговор свршили деца, се разиђоше по оближњој ливади да цвеће беру. Није дуго трајало, а почеше се у једну гомилу скупљати и живо међу собом говорити и смејати се. Ово ми даде повода, да им приђем и видим око чега су се то скупили, о чему говоре, и чему се тако слатко смеју. И ево шта беше у ствари: Међ њима је стајала кукута са својим великим разгранатим стаблом. Они су на њој, баш онде, где су зелени листови и цвет срасли са стаблом, видели неку белу пену, те су међ собом питали: куд ова пена овдер“ На ова су питања једни одговорили: „то је кукавица пљунула“ Други опет „није но зелена жабица што се по дрвећу пење“, а трећи су опет посмевајући се говорили „та зар још и то незнатер то је пена од сапуна, то је тичије млеко“ и т. д. Што су деца овако мислила и говорила, и што нису знала шта је то, то није никакво чудо. Јер коме би још на ум пало да је нужно и потребно и са таким их безпослицама упознавати, и на то им пажњу обраћати. — Кад видоше мене код себе повикаше у глас: „молимо вас господине! кажите нам шта је овор“

Та бела и вазда тазе пена, која. ето стоји на кукути и неће да усахне, и ако је преко целог дана сунце пече, — није ништа друго, но кућица једне мале животињице, — одговорим ја, Инсекат, — СОсада врштата —

„Шта је овог од.

снео је мијатурно јајце на стаблу кукути- .

ном, из кога је изишао бели црвић са два мала црна оканда, и са шест танких ногу.

| | |

И

Мало, голо то створење морало би много патити од сунчаних зрака, топлота ваздухова сасушила би га, а јака светлоћа заслепила. — Даље, свуд су опет у наоколо: пауци, осе, мишице и тице, што му сваког часа прете да га прогутају, тако остављена без икакве заштите и одбране. — На шта дакле да ради, те да се од свега тога сачува > Ето шта! кукута има изобила сока. Тај сок цео дан струји кроз стабло од корена до на врх листова и цветова, и чим се горе испари, одоздо од корена опет поново други полази. Та мала бубица прогризе стабло, и свој танком рилицом сиса тај сок, и то јој је не само сва њена храна, него ол тога сока црвић прави мехуриће,

као — но деца од салунице, и скупља, их око свога нежног и осетљивог тела, па у њима — мехурићима — ето живи као у

каквом дивном летњиковцу. Ту је осигуран и од сунчане жеге и светлоће, не боји се ни муха ни паука, па ни саме деце, јер деца која знаду да је кукута отровна биљка, неће њен цвет н лист да беру а која не знају,

· тргну одмах руку натраг, чим опазе ту пену,

а то је по вољи и добро дошло томе инсевту; јер ту живи мирно и задовољно и расте све већи док се не претвори у бубицу са сивим криоцима, у које је једна половина кожице храпава, а друга глатка. И најзад ојача тако, да са својих шест јаки ногу почне трчати и скакати са једног на друго стабло, и бирати најлепше цветове, па се ту завлачи и цврчи своју песмицу. Сима Милојевић.

учитељ,

ов а ЛУ Зе

Колико стаје српску основну школу

распис гос. министра. просвете од 10 Септ. т. г. ПБр, 7286, штампаног у 18 св. Просветна Гласника.

У 81 броју „Учитеља“ динам — учитељ“ прокритиковао је горепоменути распис. У својој критици показас је, да је г. министра руководила, да тај распис пусти, проста лична мржња на учитеље — нарочито оне, који су се узвисили

„Један Шума“ |

над чамом, умном окорелошћу и сиротињом; доказано је, да није цвеће све оно што изда државна штампарија. У главноме то

_ је била цељ критике.

| није напоменуто.

Још је нешто остало што у тој критици Није казато, колико је