Учитељ

(Овим се расписом, који је 'за више од уз Орбије намењен, потире се први распис противу књига. Ево доказа. Ако уђемо у школу, у којој деца сем читанке и др. школ. књига нису никакву другу књигу прочитала и ако ту децу натерамо да нам читају, вилдећемо да су то папагаји, који нити знају шта читају, нити где читају. Слободно им можемо рећи да затворе књигу и да читају.

Но ако им се да друга књига коју нису читала, она ће почети, не да читају лагано но да сричу. Откуда је тор Отуда, што деца незнају за друге књиге сем читанке, катихизиса и т. д. које су дугим читањем, преко 1000 пута, годишње запамтила толико да их све знају на памет. Шта више знају шта је на којој страни, колико реди има правило, где је велико слово ит.д. Мисли јадно дете да нема друге књиге; а кад му се ова да, оно мисли да није писана оним словима нити српским језиком па почне да сриче. То је узрок, те се матерњи језик не може правилно изучити, јер је „читанка“ дечија песма. За то не треба ни да се вајкамо што немамо писмених људи.

Ако уђемо у ону школу у којој деца, поред читанке читају „Голуба“, „Невен“, „Српче“, „Загоркињу“ „Причања деца у школи“ „Историју Срба од Јовића“, „Историју општу од Никетића“ и т. д. видећемо да деца читају лагано, лепо и са разумевањем. А зар је то штета, према оној мало пређашњој децир А колико имамо ми самоука, који су се читањем других књига научили и мало већем знању од оног у основној школи; И то баш без „читанке“, Знање се не састоји у читанци, но у читању и размишљању. Ђак може изговорити све оно што пише у читанци, изговорти 0нако правилно, као што је написано, а опет у обичноме говору да говори неправилно. Мислим, да и г. министра није руководила Мисао да се деца ослове само на читанку из које, знам добро, и он увиђа, ла се не може језик научити. Ако га је руководила та мисао, онда је он одрекао распис противу књига. Тек читањем и разумевањем 'ругих књига ђак се упозна правилним из-

разима, а кад му поред тога учитељ покаже '

559

још и законе српскога језика онда оно удари · печат на правилан говор.

Ове пак књиге, противу које је избачена, граната — распис — мислим, да учитељи, који су их „препоручивали“ нису употребљавали, да их деца уче на памет и тиме олакшавају себи рад, већ су их „препоручивали“ деци, да их само читају, а тиме "разуме се да боље запамте оно што им је предавано и уједно да се уче „матерњем језику“, бржем, лепшем и разумном (логичном — с разумевањем) читању. Кад сеовако учи, неће се после у току времена ван школе никада заборавити, нити „неправилно“ говорити. Закратити овакав рад, значи желети да нали народ остане и даље глуп. А овим се пак расписом то и закрађује, чиме се наноси велика штета школи и на-

роду. Прошле школске године је било свега 29,985 ученика. СОмем слободно рећи да ће једна трећина (',) заборавити писменост, читање као и правилан говор. Ако сад израчунамо колико кошта та скучена настава, без слободног кретања бар у матерњем језику на '4 ђака (а то је на 9795) радило је рецимо 150 учитеља. Ако узмемо пак да један учитељ ради у три разреда, и на 65 ђака онда долази на 9795 ђака 150 школа. Ако још узмемо једно на друго да учитељ има плате не више но 5300 дин; и кад се узме дечија дангуба и трошак рецимо 60 дин. годишње и кирија зграде школске годишње 100 дин; онда излази оштета оволка : На 150 учитеља по 800 дин. плате 120.000 дин, + 9795 ђака по 60 дин... 987. 7005.

„ 190 зграда школских по 100 дин 15.000 ,

Свега 722.700 И кад се к овој суми дода још она оштета од истераних учитеља, онда излази 725.250 динара. Овде нисам уватио трошкове општинске око учила и других ствари. То да сматрамо као поклон. Овде нисам урачуновао, што се овим расписом зактева. више глупости, а мање знања; јер, њима се вели: „ти учитељу не смеш да се покажеш да што год знаш на штету других „цвикераца“. већ. треба да будеш као и Досада роб незнања, глупости и мрачњаштва; покушаш ли да сеотмеш из ропства незнања, ја ћу те расписом по сред звезде Кроза цео распис тако нешто вири, а то ћеш оставити нека и даље вири. Дакле, распис г. министра противу књига. кошта 722.700 динара. Н. Ст.