Учитељ

пријатнотћу припитомите и привикнете

школи ви их овим са свим убијате и.

чините им је непријатном и одвратном. У место да одређеним циљем развијате у њима она стања умних моћи, која ће вам дати чврет и јак осланад у даљој настави, ви одма прескачете неколико ступњева у развићу и тим им убијате сваку клицу за даљи развитак и оснажење успешне наставе.

Дакле из овога што рекосмо види се, да и захтев наставе подржава наше мишљеље о укидању оних многостручних облика за означавање једног гласа. Настава нам са свим тачно казује ту своју неопходност на оспову природног развитка умних моћи човечијих.

Још у почетку рекосмо код већ узетог примера, да при стању данашњих слова дете мора добивене осећаје помоћу органа вида од четири облика једног истог слова тачно да разликује и да их поређењем уопшти у једну целину пако би могло да запамти слово б, а с тим и глас, који оно означава. У место свега тога настава тражи, да се осећај органа вида добивен од облика,

једног слова просто само веже са, гла- | сом, који то слово означава, е да би.

се и знак и слово утубила, запамтила.

54

· Овај захтев наставни базира се на ра| звићу дечијем онда, кад му се ова саопштава, а то опет захтева сама природа дечија. |

Из овога излази друго, да се, на основу природног развитка дечијег, наша слова морају од своје многостручности облика да упросте тако, да сваки појелити глас има и цигло свој један зна, слово, којим се бележи, ако хоћемо да, подржавамо природњи развитак дечији и да нам настава буде мила, лака, успешна и трајашна.

На послетку и трећи врло практичан разлог подржава нас у нашем захтеву, а тај је: Физиолошки постанак глас не даје нам никакве разне облике, с тога и у бележењу њиову не треба

да има никаквих разнит облика, већ

| цигло један т.ј. толико, колико нам

даје могућности, да се њима користимо.

Ми смо на завршетку, и завршујући овај члана имамо још да додамо и то. Ми мислимо да смо с овим испунили једну нашу дужност за напредак наше књиге, а сад остаје још да овај наш захтев и ово наше мншљење поткрепе или оборе филолози и линтвистичари. М. М. Протоћ,

УЧИТЕЉ ЈЕ СВЕ.

До скора беху учитељи једна сорта људи, на коју се обраћаше пажња само опда кад се хтело да излију на њи осећаји мржње или подсмеха. Тек тада,

избијаше један учитељ на површину.

друштвенога мора и поче постати предмет изучавања. Мимо тога остајао је

| на дну друштвених мора као талог, | или је стајао негде забележен у неку | ињижурину министарства, просвете, коју _је попала прашина с два прста и која се отвараше после толиког времена, или "тек онда кад се по неки „неумитни

судија, враћао с ревизије, пун дарова