Учитељ

26 и

штво није се вршило крштењем — јер је

и воду створио Сатана — већ после издр-

жаних поста и молитава полагањем јеван-

ђеља св. Јована на његову главу“.) при

свем том Грци називаху овај чин залисио (Баштиста). При томе је и име давало. На

тај је начин нови друг приман као прост

верни (на западу „Стедепз“.) Али је био

још један виши ступањ богомила, таво звани

„ Савршени“ у Босни: Кретјани добри Бо-

шњаци, свршитељи. а по латинском: СТуг-

зиг бфопл ћотатез, ејесћа ретјесћа.“)

Богомили су потпуно одбацивали прквену хијерархију. Сваки савршени, био човек или жена могао је проповедати. Црквени поглавари беху само носиоци власти општинске, и њих је општина бирала.

Они су се делили на три ступња. На челу целе земље стајаше јепископ, у Босни „ јед“ на западу зван: ерфасорив или „зетот“. Под његовом су управом били: „атостољи“ или „стројници“ (Масзил), у два ступња, т. ј. „Гости“ и“ Старци“ (у Италији: 52022 и Рјакотаз.) Ниједан јеписког, па и у само време највећег ширења, ове вере од Бордо-а, до Цариграда, није имао какву врховну власт, од прилике сличну папској власти.

Број црквених старешина био је врло ограничен. У Босни, где је богомилска вера вековима владала и утврдила се као главна релиђија, био је само један „Дјед“ и лдваОКтеппу са паше ргаша иљоки 5ипса зђауе ап ореф па сјау! еуапојејје' тао/ћ 1 Хепе ројагп папј зуоје гике фе рреуаји хаћуајпи рјезти, 50 је ођачјо зуе рторало; ...

у. Кјазе «Роулезћ Возпе.« - (прев.) 2) Рачки у »Ради« Х. 119. упореди босанске _ повеље из ХУ. в. у Миклошићевим моним. језв. 368, 398, 440. 461. Пучић. Срљбеки споменици Беогр1858. [. код. УП. 1404: 3) Поступност у чиновима налазимо н. пр. на

босанцу Раду, који је у повељама 1422 г. уведен

у крстјане, 1488. постављен у чин старца, а 1458 к. већ постаје гост. Види Даничићев ст. срп. ре-

чник под # и в. Опширније о томе у Рачког: 188 тр.

наест „стројника“. Богомили нису имали никакве службе божије, никаквих зграда црквених. Као год и стари Словени, тако и Богомили призиваху Бога свуда, под отвореним небом, на бреговима, у дуговима и у својим колибама. Хришћански храмови и цркве изгедаху им као станови злих ду-

| хова, а звона као демонске трубе. Сатана | је, говорили су, становао прво у Јерусалим-

ском храму, па онда у цркви „Софији“ у Цариграду. Међу тим у јужној Францеској а можда и у Босни имађаху и богомоља, а то су биле просте кућице без кула и зво-

"нара без украса и слика, без предикаонице

и олтара; место олтара био је сто, покривен белим платном, а на столу отворено јеванђеље.

Крст су одбацили. Иконе су сматрали као идоле. Много су се Богу молили, а особито су читали: „оче наш“ Службу су са свим одбацили, као „многоглаголаније“

и као жртву која се приноси Демонима. На против јавно су се исповедали“) свакога месеца пред „савршенима“ оба пола, али грехова по именце не наводећи.

Што се тиче њихове Етике, сматрали су да је са свим грешно, што је душа потчињена телу, творевини. Духовна, смрт долази само због Фактичне повреде божијих нарелаба, а не због рђавих мисли.

Начин живота „савршених“ Богомила бејаше необично строг, због чега се у ову врсту примало мало изабраних. Они су се морали отказати свију земаљских добара, »рђе душевне“. У Богомила, је било двојако имање: црквено и приватно. Црква је добијала имања поклонима и завештајима, приходом од ових земаља издржавани су сиромашни и ббни једноверци, а за тим њихови проповедници међу невернима. Приватна су имања текли марљивтм радом и својом штедњом, коју су хвалили и њихови иноверци. Чак су радили и празницима. Просјаке су презирали. Али њихова тековина није превазилазила меру најпростијих

животних потреба.)

5) Исповдјед «5 / 0 70010, арратећа тепе.

2) Сувишак своје тековине богомили су улагала у прквену касу, к ја се са свим разликује од данашње у дркв. Хришћанске касе, јер су богомили

тим црквеним новцем потпомагали сиротињу и болеснике. прев.

(СВРШИЋЕ СЕ)

и и