Учитељ
27
ПОМОГНИМО ЗАОСТАЛИМ ДРУГОВИМА.
(СВРШЕТАК).
„Једном руком дај, а другом узми“ то сматрам за кињење, а не за награду. Шта то значи рећи ми: „Добићеш то и то, тад и тад, ако испуниш те и те услове“, а овамо се ти услови не даду успунити. Ја искотрљам тешком муком буре до на врх брега, а богови га гурну опет на до пакла — Е, то у човеку убија веру у богове а гони га у крило злих духова.
Хоћу рећи: треба ублажити услове за студање у нов закон о учитељским платама. То исто вреди и за корачање у натред по овом закону.
Зар је право и пред Богом и пред људима тражити од мученога учитеља, да он мора имати све 4 и 5, петице за ступање у нов закоњ и за повишицу по истом, а не тражити то исто од оних, који се спремају за: професоре, официре п адвокате (од којих постаје одмах члан апеладције са 5.000 динара годишње.) Дакле право ли је да други чиновници добију са тројком плату и повишицу од једном у 2-5000 пет хиљада динара, а учитељи са тројвом да не смеју добити врло скромну плату и повишицу од 250—800, односно 800. динара.
Ја мислим да за већу плату треба тражити и већу строгост, већу оцену, а за мању плату, да је довољна и блажија, мања, оцена или бар равномерно ; т.ј. да са тројвом и учитељ добија повишицу.
4. Рекосмо да правда и поштење зактева, да учитељ са тројком (равно три: добар) добија повишицу.
При том кад се метне рука на срце онда ће се с нама признати, да је довољна казна, за лањске учитеље (т. ј. оне, који су се у служби затекли, кад је нов закон о учитељским платама изашао) што су, можда не баш све својом кривицом од својих другова изостали по годину и осам, односно по годину и пет месеци, и по том, да је време, да се и они унапреде. То би се могло постићи кад би се дала класа на четири године сваком учитељу који: има резултат добар, или, ако је при последњој ревизији
добио 3. добар. По том би се као и пређашњи увели у нов закон, па да тог дана и повишицу добије — онда је за заоставше другове ово довољна казна за њихов досадањи недовоњни успех. Већ смо рекли да у више прилика нису они сами криви -— та по Богу људи упамтите, даје ну најгорем случају до учитеља само у пола кривица = стога баш и треба пазити на њих.
Кад би се неунапређени учитељи по овом закону унапредили, тад би остало можда још 20—380. да чекају ревизију од идуће 1883, треће године, па би и они ушли у нов закон. Тешко да би остало још 5—6. неунапређених. — То би тек дало њима вољу на рад, а овако клонуше духом искотрљавајући буре на висину, са које га немилостиви богови опет скотрљввају на дно ада!
5. По овом човечном делу могло би се још што шта учинити у корист учитељства, а без штете по народ. Тако:
Шта то значи да учитељ при свакој промени кметова закука. Или му не да кмет слугу, или писаћи материјал, или дрва, а најчешће не ће да оправља и учитељев стан но само учионицу; понајчешће пак нападне на учитељску новчану накнаду за квартир и огрев. То се не свршава док све власти не прође. Сирома учитељ мора да оставља свој школски посао па да трчкара или пискара капетану, начеонику, помоћнику, министру, познаницима, пријатељима, и коме ти не. Тек се то сврши, за годину или две дана, а оно дође други кмет па опет тако !
Ако се учитељ брани називају га тамо горе „алвокатом“. а ако ћути веле: „зликовац је“. Тек за учитеља не ваља; па се опет ревизори отимљу ко ће жешћу грдњу да измисли на мучене учитеље. Надмећу се ко ће вештије умети да баци сва светска, неваљалства и угурсузлуке на јаднога учитеља !2! — Заиста мора човеку памет стати кад на све ово помисли.
— По закону општине дају учитељу стан и огрев или сразмерну накнаду за то. То