Учитељ

Напредак свакога рада зависи : прво, од доброте материјала, друго, од знања и вештине мајстора, и треће, од ваљаности халата. Ако је материјал хрђав, ма како да је вешт мајстор, и ма како да су добри халати, израд неће испасти добар, за то, што се није могао на ново да пресагда материјал. Но још је теже преправити оно, што је израдио хрђав и невешт мајстор, и ако је то од доброг материјала; ма шта сад чинио преправљач, он опет неће моћи исправити све недостатке и махане пређашњег израда. Наставник гимназије долази у ред радника преправљача туђега рада. Он добија материјал који је већ био у другим рукама, где од вештине првог мајстора много зависи успех новог рада. И наставник, ако хоће да му изађе добар резултат, мора не само прстом, но цедим телом, и свим моћима своје душе да креће. |

Па и ако је рад наставнички тахо тежак, и опет и он, као и сваки други рад има милина и задовољстава. Знамо како је баштован радостан и весео, кад види да клија, ниче, развија се, цвета и плод доноси оно биље, ово кога је он доста труда и муке поднео. Знамо, како је живописац весео и чисто у заносу од милине, кад види, да се са сваким потезом његове кичице, све више и више ваплоћава безтелесна. идеја, која је се зачела и родила у његовој глави. Исто тако и наставнику даје утехе и задовољетва, сам неуморан и сталан рад његов, кад гледа пред собом то своје раскошно биље, кога нема ни један баштован, како се оно из пупољка развија, изнајпре споро, а после све боље и боље,

|

оп се с њим срођава и слива свој живот у њега, веже се за њега, својим душевним животом. И то је задовољслво веће од оног, ш:о га може имати и замислити опај први баштован, и онај живописац Нећу ништа много рећи, ако кажем, да непрестано бавле е са децом, подстиче у наставнику детиња млада, свежа осећања, која га више подмлађују, но што подмлађују старца игре и живо весеље младежи. Освежени том чистом природом детињом у чијој се средини находе, они сами постају — у неку руку деца, без да тим губе све врлине одраслих људи. Исто тако као и деца, они радо слушају звонце, које наглатује свршетак школског рада; са задовољством дочекују празнике и одморе школске. у којима им се даје прилика да одахну и да се опораве У миогом чему они саучествују својим ђацима, и готови су да са њима поделе њихна детиња задовољства, и да се радују са њима њихним малим радостима. И тако с лана на дан све чвршћа постаје веза међу њима, и све јасније међ собом погађају своје узајамне жеље, те им тако односи постају све приснији и јачи, и није их кадро да раскине доцније ни само дуго време: јер су они од туђина постали своји и сродии, те се ваз“ да са радошћу сретају, а са тугом растају. Много дакле говори у души та ојачала веза међу онима, који су од туђина постали своји.

„Учећи друге учимо се и сами“. Деца, се многоме што чему науче од наставника, но много се опет шта-шта прелије и од деце у наставнике. Сама чистоћа и отвореност дечије природе у многоме што-чему наставно утиче на