Учитељ
68
посматрање показало би нам, да сва кретања рака произлазе од једног истог узрока, од скраћивања и опружања тих меснатих Фибра, које се другчије зову мишићи.
И тако смо дознали за један Факт од капиталне вредности, Покрети рака, произлазе од скраћивања мишића. Али како то да се мишић грчи баш онда
кад треба, а не у које друго време ' Усљед чега се то покреће једна група мишића, кад рак оће да прошири свој оклоп, а друга група — кад оће да га згрчид Шта баш, у самој ствари, узбуђује, управља и контролише способност кретања '
(НАСТАВИЋЕ СЕ.)
Педагогија је наука.
Данашња педагогија, има јасно опредељен положај. Она заузима међу наукама стално место, а у социологији је међу првима. Одрицати јој социолошки значај, још више рећи да она није наука, то је толико колико и не познавати не само основицу на којој се она заснива, већ и не разумети сам појам науке. ЏМедавно, пре две, три деценије, била је манија одрицати појединим наукиним струкама научни значај, привилегитући само поједине гране знања наукином почашћу. Ово долази просто отуд: што се не схвата значај свију наука као целине и њихов узајамни одношај по културни напредак човечанства.
Нијекање да је педагогија наука идс у прилог педагогије као вештине. „Она је вештина којом се деци даје знање. Њена је суштина умешност са којом се она налази око деце утичући на њих образовно“. Први и последњи разлог против педагогије као науке, а за педагогију као вештину. Да видимо, пре свега, шта је у суштина наука а, шта вештина, а за тим. у колико пе-
дагогија носи на себи карактер науке и вештине.
Целокупна природа са свима њеним органским и анорганским облицима, била, је предмет вајкадашњег човечијег разматрања, испитивања, проучавања, како засебних јединица, тако и њихових узајамних однбса. Овде се не изузима ни сам човек, по што је и он тек само један сложен органски облик. Испитивање обухвата, Као што рекосмо, све предмете и васколике њихове појаве, отуда је и сума знања не само огромна, већ према множини и врло разноврена. И множина и разноврсност не зависи само од предмета који се испитују, већ и од методе са којом се при испитивсњу поступа. Ако се сетимо старих Фипософа као Соврата, Платона и др. и њихових уских, детињастих погледа на природу, само то може нам објаснити откуда су они могли да обухвате свуколику масу знања о природи. Са Аристотелом јавио се нов, индуктиван метод у философији, а то је тек право сватање науке. Ну из недостатака факата, према ондашњем
вели памаисв ва а 55