Учитељ

развићу науке, и сама спора али солидна операција његове методе није му дала да се далеко макне: једно из чињеница, а друго, што и саме те чињенице нису биле прецизоване. Дакле из методе, којом се истина тражила у празним Философским спекуладијама, поникла је на место ње друга, којом се истина тражи у конкретности. Ово је прелом који се морао извршити у корист тачнијег и ширег човечијег испитивања.

Препрека је уклоњена и пут је отворен. Спољни предмети и све њихове појаве узете су за грану човечијег знања; а метод је одређивао пут, Бојим је требало све то обрадити у целину. Неодољивост интереса нагнала, је научаре на постојано испитивање, при чему је се у самом том делању јавио неизбежан психолошки продес: изазван с једне стране чињеницама као предметима испитивања, а с друге стране умним преображајем испитивалада. Први важнији психолошки процес, који се ту јавио јесте — памћење. Задржавање престава оних предмета, којима се непрестано бави ради проучавања и асоцијацијом тих престава, усљед честог обнављања истих те истих предмета, условљено је трајно памћење. С тиме је нераздвојно везан други психолошки процес. — У самом акту итпитивања наилазимо па поједине црте посматраних предмета, које

се јављају као карактерне њихове од-.

лике. Издвајање тих заједничких црта, у једну општу слику, то је уопштавање — апстракција; и довођење посматраних предмста у њихову родбинсњу везу према одлученим карактерима даје нам систем појмова. Ти се

69

појмови у систему јављају као ужи према ширему, и шири према ужему, узевши у обзир суму знакова који одређују дотичан појам. Ово је други психолошки процес у поменутом п0словању. Примењивањем тих апстракција на поједине случајеве, из дотичне области посматрања, добијамо нов метод — метод индукције, који је од не мале важности по научно испитивање.

У овом скицираном прегледу наме ра нам је да покажемо најважније моменте при научном испитивању. Оваквим проучавањем васколике органске и неорганске природе, са свима њеним појавима, уређено целокупно знање у нужну, родничку везу, градећи веће или мање целине, с обзиром на групу предмета и појава, чији су преставниди појмови и њихов узајамни однос, доводи нас до јединства материје. ЈеДинство органске и неорганске природе предмет је монистичке (материја-

дистичне) Философије.

Из овог кратког посматрана видимо да је испитивање везано за одређени. предмет — материју са њеним појавима; а целокупно знање о том предмету, уређено у систем појмова даје нам науку у пајошштијем смислу те речи, науку о целокупној природи. Групе појмова из појединих области испитивања, које чине засебне целине, нераздвојно су везане са науком о јединству материје и њених појава. Напретком у разрађивању појединих грана наука чине допуву општој, где се у том узајамном ходу једна с другом објашњују и попуњују као организам.

Ово је довде само општи поглед на науку и њено постајање. Проучавање јединака и појава, као и њихових ме-