Учитељ

соли напоменуто, то јест, да крпица, дотак= не у воду, а не да потоне до дна, већ ла виси у води).

1. Боја, облик, укус. Зелена галица је тамно-зелене боје, а плава је сјајно-плаветне. Облика, су кристалног, то јест с равним површинама. Свака има свој особено опори укус. Но ми нећемо их много лизати, а нарочито плаву, јер је отровна. Ово мало што лизнемо, испљуваћемо, а нећемо прогутати.

2. Парање, прашак. Кад галице парамо ноктом, познаћемо, да су тврдоће као и обична со, а кречњак их јако пара; дакле су мекше од кречњака. Но особито је при том ово, што су у комађу зелене и плаве, а у прашку су обе беличасте, као што видите овде, где су запаране.

8. Растварање м огледи с растворима. Раствор плаве галице је плав, а од зелене је зелен. Ево шта можемо овим растворима показати. У раствор плаве галице умочићу врх од ножа. И гле врх је црвен Ово што се црвени на ножу јест бакар који се одвојио из зелене галице. У чашицу раствора плаве галице метнућу овај комадић челика и оставићу, да стоји до сутра. А сад ћемо помешати водицу од шишарака и раствор зелене галице. Ви видите, да у чаши постаје црн мутљаг. који ће се слећи на дно чаше. У другу чашу насућу мало водице од шишарака, а у трећу налићу мало растворене зелене галице и додаћу мало'растворене гуме арабике. Обе ове чашице изручићу у једну чашу. Опет је течност врана, али се неће слећи мутљаг као у првој чаши, јер се због лепљиве гуме арабике ситне вране честице задржавају у течности. Оно прво казује нам, како се врани сукно и пређа; а ово друго објашњава нам, како се гради мастило. Да се зготови добро црно мастило ваља овако радити. Треба студати 8 дела. (н. п. 30 драма) шишарака и метнути у суд с 16 делова воде (н. пр. 160 драма) и оставити на млаком месту да стоји три дана. После три дана одлићемо течност од мутљага или ћемо процедити кроз крпицу платнену. У другом суду раствориће-

мо један део гуме арабике (н. п. 10 драма) и један део зелене талице (Н. п. 10 драма) у 8 дела (н. п. 80 драма) воде. Ове две течности помешаћемо, и тако ћемо имати готово врано мастило.

4 На ваздуту. Пре два дана метнуо сам у прозор по један груменчић од зелене и плаве галице. Ево груменчићи се почели распадати у прашак и то плава у плавкаст прашак, а зелена у жућкаст прашак. Зелена се више распада нето плава. Да и зелена буде постојанија, Фабриканти јој додаду мало плаве галице. Ако хоћемо, да их чисто сачувамо, морамо их чувати у стаклима добро затвореним.

5. Мењање у огњу. На жар метнућу по један груменчић од ових галица, Обе ће побелити, а при том видимо, како се диже водена пара и како се груменчићи клобуче од воде. То нам јасно казује, да у галицима има воде, и кад вода испарие галице губе своје боје. И на ваздуху се галице распадају у прашак и губе боју. што им вода изветри, Овај комадић побелеле плаве галице метнућу у воду. Ви видите, да одмах опет поплави, јер се споји с водом. ров ову цев дуваћу у жар, да је огањ јачи, па ћу опет метнути по комдић од обеју гадица на угљевље, и даље ћу пирити, да се угљевље разјагли. Галице брво побелеше, затим плава подрни, а, зелена подрвени. Шта има у овим стварима (у црном и црвеном прашку) „Да на ово паметно одговоримо, свратићемо своју пажњу на друге неке појаве. Метућу у жар чисту сјајну бакарну пару. Пара је попрнела. Дакле бакар може се претворити у црвило. Но ми знамо из пређашњег огледа (под 3.), да у плавој галици има бакра. Пе томе у прном прашку, што је постао од плаве галице, има извесно бакра. Сад да видимо, шта има у овом дрвеном прашку. Пре два дана оставио сам на влажну месту ово гвожђе, које је онда било са свим чисто ; сад пак је порђало, а рђа је црвена. У црвеној рђи има гвожђа. Првени прашак, што је постао од зелене галице, такођер је рђа, у којој наравно има гвожђа. По томе у зеленој галици има гвожђа (же-