Учитељ

може ослабити корист ваших радова на првобитном васпитању Или зар ја не могу да питам: да ли ви све те обавезе можете да извршите, као што треба, без помоћи тих знања '

Каква је цељ најранијег умног васпитања % Прва се цељ, како ја разумем ствар, састоји у томе, да дечка научимо употреби оних оруђа, војима човек извлачи знање из непрестане измене појава, који пролазе поред његових очију; а друга је цељ, да се младом човеку саопшти знање основних закона, који, као што искуство сведочи, управљају животом, како људи неби ступали у живот слаби и без икакве заштите, и како, неби били жртва случајима, којима они — при знању закона — могу да управљају.

Дечко се учи да чита на свом и на

другим језицима зато, да би имао при-

ступа 6 оном бескрајно пространом знању, које он увек може открити при усменом разговору с другим људима; он учи да пише ради тога, да би до бескрајности увеличао своја саобраћајна срества са целовупним човештвом, и да би, прибележив, лакше запамтио и сачувао задобијена знања. Он изучава елементарну математику с тога, да би појмио све оне бројне и теометријске односе, на којима су постројени сношаји људи, сједињених у

многобројна друштва, и да би се ко- |

дико толико вежбао у дедуктивном мишљењу.

Све те операдије читања, писања и

рачуна само су оруђа ума, употреби којих ваља се пре свега научити, и то добро научити; како би дечко задобио могућности, да од свог живота, створи оно што он треба да буде,

т.ј. непревидни прогрес у учењу ну мудрости.

Али да би све то попунила, основна, се настава стара још, да дечка снабде извесном количином позитивног знања. Њега уче општим законима морала и релиђијозним правилима његове секте, њему предају историју и географију у толиком обиму, да му казују где се налазе поједине државе, какво је данас њихово стање, и како су постале ово, што су сада.

Без сумње све су то веома важне ствари, којима дечка треба учити, и ја сасвим неби желио, да се ма шта од свега тога избаци из основне наставе. Наша је васпитна система, одлична у овом облику, како је данас видимо. |

Али кад је промотрим мало пажљивије, пада ми у очи једна занимљива

сличност. Дете каквог уредног римског_

грађанина, пре 15 векова, учило. се је истим стварима, којима ми данас учимо своју деду, т. ј. читању и писању на свом, и још можда на грчком језику, елементарној математици, релиђији, моралу, историји и географији, као што су ти предмети били у оно време. И ја на сву прилику, ни мало нећу погрешити тврдећи, да кад би таквог римског хришћанског дечка, који је завршио своје васпитање, на један мах пренели у једну од наших јавних школа, да тај дечко неби ту наишао ни на једну мисао, која би њему са свим непозната била; па и ако допустимо, да би дознао за нека нова Факта, то ни један од тих Факата, неби га, одвео каквом новом гледишту на свет, које се битно разликује од гледишта, које је постојало у његово време.

ож