Учитељ

ја сам носиоц, проповедник, просветни мученик, слуга народни; ја сам примор околини; ја сам отац, учитиљ — родитељ, моје школске деце; ја сам им извор воде живе; ја сам репрезенат морала: ја сам огледало у најширем смислу. Оћу да будем све тон узимам перо оберучке да се на ту облигацију потпишем. То, баш ме то и дотерало овде. Да не љубим просвету, да че волим школу и делу, неби ме ни биволи довукли овде. Па ипак морам употребити овде једну условну речицу, која потире све што се пре ње каже. Али дај те ми земљишта дај те ми услова. Ово је земљиште моје, обрасло глоговим трњем: поље велико; оштра секира али један раденик подлегне умору. У колико ја затрем порок у школи двојином се код куће засади. Ја му говорим у школи да се не .. . морао рећи ружну реч, не ПНЕ 5 ., али оно види на сокаку од других да је то за похвалу. Оћу ди сад ђака обесити за то > Не. Даље, ја му говорим у школи да не краде, али они кад “краду туђу овцу која је вуната и добра за шубару, сматрају за јунаштво. Ја му говорим да не псује ружним речима, а кад оно друкче не чује код куље. Е па сад, да ја на њега мојим моралом утичем 2 Никада и никако. Јогуница је гори од најглупље животиње. Оставимо морал на страну ; ја бих се радовао, кад бих могао приврбдити толико, да бар деца не забораве знаке читања, писања и рачунања. Ја то могу постићи, али га не могу одржати да буде њиова својина. За штор Питајте чобана, који је пре био у школи; он ће чам најбоље казати: за то, што није имао прилике да продужи започети рад, оно пак што је било уређено за три године, напуштено за годину, обрашће заборавом тако, да неће имати никакве користи од првога. Тако је било, тако ће и бити све донде, док се делом не уреди што год за расад просвете. Од постанка наших оси. школа просуло се пуно лепих, глатких, патриотских речи, али

није било никада дела. Вићентије Депол.

није био никакав „оратор“ грчки, или „трибун“ римеки,ваћ је све делом својим радно. Где су му речи, ту су му дела говорила. Ако се остваре све реформе школске, које су законом одобрене, или пак као напомене остале, и то што пре, па се узму више у обзир ови дивљи крајеви и у њима се заводе као у необрађено земљиште, оно што треба, можемо се надати некој користи од школе. А ако се задовоље пре молбе појединих скоро просвећених ошштина, као и ако се уваже пре преставке појединих посланика, а овај се крај заборави, онда ће мо зацело имати при свој обавезној настави опет неписмених људи скоро колико и до сада. Ја онда могу рећи, да сам глобио народ примајући плату а поред тога задржавајући децу да не идуза послом; могу им сам својеручно написати тужбу, да ме туже, ако виде да сам ја виновник тога.

Зацело сам сада „пајац“ у овоме крају. Они сви дивљи, натмурени, жалосни, и т. Д. а ја као питом, ведар, весео, и т. д. И ја сам дошао да играм неку улогу овамо! Здравља ми, кад посматрам сам себе у овоме друштву смејем се опет сам себи што сам као мајмун. Они се питају, да ли ја знам влашки, па кад добију одговор да незнам они ње посматрају и тек што не привуку прет, па да ми вичу: „гнр, гир, гнр“ као што дивљаци вичу европљанима — белим ђаволима. И ја сам дошао да их упитомим, да их просветим, да облагородим срца!! Никада под овим условима. Остаће сурови дивљи, чочвекомреци (меланхолични), довека. Смрт ће их од тих урођених особина раставити, а ја не. Криви ли ме, не криви ли ја кажем истину, а ви пресуђујте да ли говорим добро или рђаво. Ко жели да искуви ове прилике, нека жртвује годину дана и нека буде у оваким приликама, па ће видети шта је живот. Ја се радујем што сам у ове прилике дошао, те сам се млого које чиме користио. Промена чини живот животом. Н. Ст.

А ов а

по а а а 5

Парна Ал а