Учитељ

Предавање из математичке географије.

(по НЕМАЧКОМ.)

Догледна даљина. Видокруг или хоризонт. Стране света, Тако звана „ветрова, ружа“ за показивање правца ветрова. Компас. 1. Кад стојимо на пољу, можемо прегледати повелики део земљине површине. Што је место равније, можемо даље видети. Како се зове она даљина, која се може догледати у једном працур — Догледна лаљина — У којим је местима већа догледна даљинар — У равним местима. На мору.) Колико бива догледна даљина, ако се попењемо на какву висину, од прилике на какав брежуљак, тороњ и 'т. д. > — Већа. Ако етојимо н. пр. на брду В. па ако је ведро) ко има извежбане очи може догледати чак до вароши Б. и још даље. Како се зову они људи, који не могу далеко да виде, код којих је дакле догледна даљина мала А како се зову они, који далеко виде 2

„Догледна се даљина 3066 она, која се може прегледати у једном правцу. Она је у толико већа, што је равније место, што је већа висина, што је чистији ваздух и што је боље наше око.

9. Хајде, да номислимо, као да је овај јексер неки гледач што посматра, а овај конац везан за њега, као да му је догледна даљина. Јево, да поставимо овог гледача овде, отприлике насред табле, (таблу ваља поставити хоризонтално иа школски

9) Тако на морској обали, ако је наше око 6 стопа над морским огледалом, наш је хоризинат на. мору удаљен 6. километара. Ако се попењемо више тако да наше око буде отприлике 4. метра над мор. огледалом, онда се проширује наш хоризонат на 8. калометара. Ако се испењемо на какву 06дижњу висину- н.пр.на врх једне куле Светљиље, чија је висина отприлике 30 метара над морс. огледалом, онда порасте наш хоризонт тако, да му буде пречник од 80 киломегра. — Киглев ЏећгРасћ дег рћузканвећеп беостарћје, уоп А бСејКле. 5. 101.

сто и јексер мало закуцати). На овом друтом краку конца, да вежемо једно парченце креде. Кад овај наш гледач овамо погледа, у овом правцу, допреће његова догледна даљина довде |начинити кредом један мали лук као ивица догледане даљине]. Окрене ли се гледач мало у страну, допреће му догледна даљина довде [опет један лук — и тако даље докле се. год начини потпуни круг]. Пазите. шта је се сад начинило око јексера или као што рекосмо нашег гледачаг — Један круг. Како се зове овај круге — Видокруг или хоризонат. Шта се чини на пољу као да стоји на видокругр Небо. Површина, што је унутра у видокругу, може се прегледати, ма се погледало на коју оило страну. Што год лежи онамо иза видокруга, ми не можемо видети. Ако стојимо, поред нашег места, на путу што води у варош К. износи догледна даљина отприлике 2. километарајједан поштанеки сахат]. Колико је пречник у једног таквог видокруга 2 Која места, леже у нашем видокргу2 Која места познајете иза видокруга 2 Кад се увек мења видокруг» Кад год мењамо наше гледалиште, н. тв. кад идемо, јашимо или возЕмо.

Видокруг или. жоризонат јесте ивима Ддо– гљедне даљине свуда у наоколо око глљедача. Ми можемо видети само оно: што је у нашем видокругу. При свакој промени гледишта гледачевог дољази. и видокртуг други. |Оваки човек има 1 други видокруг]. 3. Да би могли означити положај места, [или предмета] у свом видокругу |или као што се у опште каже, да би се умели на земљи наћи — ориентиратиј, упазе се на видокругу одређене тачке, које сунце обележава. Где излази сунце овде код нас 9. марта 2 — Ваља ученици да покажу. У који дан још излази оно на истом месту» —- Ова се тачка на видокругу (или место на небу) зове јутро или исток. На. каквом нацртаном