Учитељ

157

гим играма; или да му учине услугу коју сваки свестан презире. Виђеност

њихна, којом се исказује раденост, по- |

родична срећа, служба ради службе, не подмитљива часност; најзад њихно и ако не бог-зна какво образовање, то сагласно духу практичке мудрости у животу — све то велим благодетно утиче на околину, и буди у човеку човека. СО дана на дан учећи друге, уче и себе, те својом самобразованошћу, и својом изврсном методом доносе све више и више користи и себи и ђацима.

У сва времена, и код свију народа, вазда су се деца и млађи учили од родитеља и од старијих, а не на против. Наставник, па ма како се он звао: директор, професор, супленат, или учитељ, који само улази под кров школин он дакле долави да учи децу, а не да се он од деце учи, Па за то сваки онај, који хоће другога да учи, мора најпре сам добро знати оно, чему је рад да другога учи; у противном случају није наставник но ђак. А учити децу значи предати им истинска и

ту

корисна за живот знања, и помоћу тих | знања, поступно развијати њихне при| родне особине. По томе, ко сам има довољно знања, и који уме то знање да преда деци, то је наставник. Давно је речено, да само онај може што друтоме дати, ако он то сам има; но код наставника није доста да је он сам. богат са знањем, но још мора да има вештине, начина и способности, како ће то своје знање, својим ђацима да, преда. већа и

За то је вештина педагошка тежа од осталих вештина; а то се види по томе, врло мало наставника који потпуно одговарају своме позиву, који имају такта и вештине да се понашају при настави; док на против дилетаната наставника имамо млого, који нису извршиоци свога дела, који нису мајстори свога заната.Ако је истина што се каже, да се појете рађају, а беседници извежбају и дотерају, онда је истина и то, да се наставници морају и родити, и док су живи непрестано ве| жбати и дотеривати.

што ми имамо

| (ОВРШИЋЕ СЕ)

НИсихологија у школи

(по НЕМАЧКОМ.)

(НАСТАВАК. )

Ред престава треба да је заједни- | мају педагошке спреме. Тако се врло

чки резултат рада како учитеља тако и ђака; с тога не треба никад почети наставу, с већом или с мањом децом, износећи напред ред престава, јер то мора бити закључак иначе је омашена, цељ рада, што се, међу тим, ово чешће догађа код оних учитеља који не-

често, у овоме греши са лекцијама српскога језика. Ту се изнесе прво правило, или најпре читав ред престава, како је то у ручној књизи израђено, и тиме се почиње настава из језика, као да су деца кадра да дотично пра| вило, или ред престава, примену на