Учитељ

190

Отац је Ликургов био краљ у Шпарти, и по смрти својој оставио је два сина : Ликурга, који је био млађи, и једног другог, који је био старији. Овај други, као старији, постане краљ после очеве смрти. Али у брзо умре, а остави после себе жену удову. Сад постане краљ Ликурго, који је био млађи.

Али у скоро, пошто је Ликурго постао краљ. дозна се да му је снаја, после смрти старијег брата, остала трудна. Ликурго одма каже, да ће детету, кад оно одрасте, предати престо, т ј. да ће му дати да оно буде краљ. Кад се дете родило, и мало поодрасло, мајка га пошље стрицу — краљу Ликургу. Тада је Ликурго био на ручку, са још пуно других људи, па кад виде дете, он повика: „Шпартанци, родио нам се краљ“. Све то, и друго његово понашање, стекне Ликургу гласа. Ови су га поштовали и волели, и све су слушалч, што је он рекао. — Испричај ти то!

Али мајка овог детета договори се са својом браћом, па налаже код других људи, као да Ликурго бајаги оће да убије то дете, па да он сам буде краљ. Ликург није могао то да трпи, па с тога науми да из своје земље оде у туђ свет. Најпре отиде на острво Крит (показати на мапи), које је било чувено због својих добрих закона. Те законе написао је био Крићанима њихов мудри краљ Мин, који је био тако по-

штен и праведан, да је за њега народ го-

ворио, кал је умро: „Мин је судија мртвима на ономе свету“. Из Крита Ликурго отиде у Мисир и Малу Азију (показати обоје на маџи), да и тамо разгледа како људи живе, какви су им. закони и друге уредбе. Сад га Шцартанци позову, да се врати натраг. Ликурго их послуша, дође у своју земљу, и за свој народ напише законе. Сад ћу да вам причам, шта је све био наредио у тим законима. — Кажи то ти ! |Пропитивање о свему, што је до сад речено о Ликургову животу).

„Ликурго прво нареди, да у земљи поред краља буде као неки народни одбор, који се с краљем разговарао и саветовао о законима и другим разним народним посло-

вима. У томе народном одбору били су све сами старци од 60 година. и с тога се тај одбор звао „савет стараца“. Овај је савет имао највећу власт у држави. Кад је краљ хтео народу да чини какво зло и неправду, онда тај савет није дао ; а исто тако и кад је парод тражио од краља нешто, чему нема, места, опет тај савет није дао. И тако тај „савет стараца“ није дао да се посили ни краљ ни народ. — Испричај то ти!

Али Ликурго је видео, да у народу највећа несрећа. долази отуд, што једни имају и сувише имања — већ не знају шта да раде с њим — а други опет имају мало, или немају нимало. Зато он нареди, да се од свију људи узме сва земља, па да се излова на све подједнако подели. Тако и буде учињено. Причају да је Ликурго један пут, кад је ван вароши изашао у шетњу, и видео како су све њиве и ливаде подељене подједнако, казао ово: „рекао би човек да је све ово било имање многе браће, па су поделили на једнаке делове“.

Испричај то ти!

Поред тога, што је земљу поделио на једнако, Ликурго науми да подједнако подели и сво покретно имање (посуђе, лонци, и све што се може пренети с једног места на. другој. Али новци се могу и да сакрију и богаташи никако неби дали своје паре, да се деле међ сиротињу. Због тога Ликурго нареди, да златни и сребрни новци ништа не вреде у чаршији, а место тих заведе гвоздене новце, који су били толико

| велики, да су кола са два коња једва 250

комада тих новаца могли да повуку. И сад богаташима њихови златни и сребрни новци, што су од пре имали, нису ништа, вредили, а совим великим гвозденим новцима, човек се није ни мого обогатити. Исто тако и лопов није могао млого да украде ових новаца. Осим тога, трговци из других замаља, нису сад у Грчку доносили своје ствари (еспапе), јер нису хтели да то продају за гвоздене паре. И тако су Грци морали сами да. израђују и аљине, и лонце, и столице и мотике, и ашове, и све што им треба, те нису давали другим народима своју зазараду, своје новце. — Кажи то све, ти тамо !

55

а се ел А при а 66 ад ава Да