Учитељ

199

АМА

Али да би се што потпуније и у што ·

вернијој боји изнело целокушно васпитање (т. ј. не само школеко, већ и домаће, казаматско, манастирско, па онда васпитање, које се добија у свакидањем друштвеном животу, итд.), нужно је не само изнети прибране цифре о овоме или ономе, већ је потребно да се у неколико опише целокупан друштвени живот. Тако, н. пр. кад би неко хтео да верно наслика целокупно васпитање код српског народа у нашем добу, он би требао да ошшце сав домаћи живот, па онда разне народне обичаје при појединим приликама, (слава, свадба и др.), па онда односе који постоје између народа с једне, а државних и општинских власти с друге стране, па јаван морал, који се огледа у кафанском животу и заводима за проституцију, па живот апсеника, и осуђеника, па манастирски живот, па школско васпитање, па стање литературе, и т. д. Све би то требало што потпуније описаги, па тек да се види сувремено васпитање у својој правој боји. И кад би се о свима сувременим народима и племенима такве слике прикупиле у једну целину, то би: онда била наука, која описује сувремено васпитање — наука, коју смо ми назвали педагошка статистика. Изгледа по имену ове науке, као да би то били само неки статистички податци, прибрани уједно. Али ваља имати на уму, да изнети неколико цифара још не значи описати извесну појаву ; цифре су само материјал, који се може употребити при описивању. Само описивање пак не чине нити могу чинити једино ци-

фре, пошто се многи предмети и поја- | | тако сувремено људство можемо поде-

ви не могу цифрама, већ морају речима

описати. А ову науку, која описује сувремено васпитање, назвали смо педагошка статистика с тога, што нисмо могли да нађемо згоднији назив.

Можда ће ко рећи: па то још није никаква наука; то је просто изношење прикупљених Факата из данашњег друштвеног живота, Факата у којима се огледа сувремено васпитање. Али просто описивање онота што видимо, описивање без икаквог тумачења — још није наука. Према томе ботаника, минералогија, дескриптивна астрономија, вологија, анатомија, географија и т,д. — неби биле науке. Али то није истина. Све су то т. зв. дескриптивне науке, које морају да претходе оним наукама што тумаче појаве (т. зв. Физичке науке). Па у ту групу наука долази и педагошка статистика.

У осталом и дескриптивним наукама није сав задатак само у описивању, већ и у класификовању појединих предмета и појава. Па тако и педагошка статистика, пре но што почне да казује какво је васпитање код сувремених народа и племена, треба претходно саме те народе да класификује — да разреди у извесне групе, како би после описивање васпитања ишло извесним редом.

Па како да групишемо сувремене народе ' Кад једним погледом обухватимо племена, што данас живе, можемо одмах приметити, да једна, као н. пр. јевропски народи, живе у уређеној држави и имају доста развијену културу, материјалну и духовну, док друга, као н. пр. племена у централној Африци, немају ни појма о држави, и у ошште о каквој друштвеној организацији. И