Учитељ

суровост огледа у телесној казни. Или да узмемо једну појаву из школске наставе, н. пр; учење лекције на памет — од речи до речи, и да покушамо да ту појаву објаснимо. На првим етуп-

њима људског развијања напредак је

много више зависио од рада и успеха појединаца, но данас, када се готово све постиже више заједничким, но личним радом. Управо у доисториском добу сав се напредак састојао у разним ситним проналасцима, које су чинили даровити појединци. И с тога су ти људи обожавани — уздизали су их на сврхчовечанску висину. Поједине изреке таквих људи (а и других паметних људи) памћене су тачно од речи до речи, и преношене с колена на колено; и то је ето била првобитна мудрост, примитивна наука, из које се је развила, доцнија цивилизација. И сва првобитна настава састојала се у томе, да отац своме сину казује поједине изреке појединих ђенијалних људи, а син да све то запамти од речи до речи (разуме се да то није била никаква системска и методска настава, већ онако на доват — кад се чему потреви прилика). И зар је чудо онда, што тог учења на памет има и у сувременом васпитању '

Довољна су ова два примера, па да сваки увиди, да доиста поједине појаве сувременог васпитања може као што треба разумети само онај, који се претходно бавио самосталном студијом целокупног досадањег развића људског. И кад станемо на то гледиште, онда ћемо лако доћи до закључка, да се на, првом месту треба упознати са прошлим, па тек онда са сувременим васпитањем. Међутим мало пре, држећи

се начела: прво ближе, па онда даље — дођосмо до закључка, да се прво треба, упознати са сувременим, па онда са прошлим васпитањем. Који је од та два закључка истинит, а. који лажан !

Изгледа да је мучно одговорити на то питање, али и није баш тако, као што се чини. Потпуно разумевање појединих појава, истраживање оних за-.

| кона, по којима се ти појави управљ-

ају, размишљање о постанку и даљем развоју истих појава — све то долази тек на вишем ступњу умнога развоја. На нижем ступњу људско се знање поглавито (готово једино) састоји у познавању појединих Факата. Међутим кад нешто оћемо само да упознамо, а не да одма и потпуно разумемо, онда ништа није природније, но да прво упознамо оно што нам је ближе, па онда оно што је даље. Па тако и овде,

"тде просто оћемо да се упознамо само

с васпитањем онаквим, какво оно у ствари јесте, најприродније је да на прво место дође упознање са сувременим васпитањем (педагошка статистика), па тек на друго место упознање са васпитањем у прошлости (историја васпитања). Истина да је за разумевање садашњости преко потребно, да је човек претходно већ упознат са фактима из прошлости; али самостална студија, и услед тога потпуно разумевање, долазе тек доцније, пошто се је човек већ упознао како са садашњошћу, тако и с прошлошћу. И тако, ми ћемо прво да речемо коју о педагошкој статистици, па онда о историји васпитања.

Педагошка статистика. треба. што потпуније да нам наслика васпитање код свију сувремених народа и племена.