Учитељ

250

Рекосмо да држимо, да ваља тешка жена, да ради, но питање је шта да ради и колико 2 — Готово могло би се допустити и

најтежи послови тешкој жени, али да те.

послове врши у слободној природи; природи у којој је чист ваздух, а никако да не врши у каком казамату. Овди могу да нас извесне госпе предусретну са како „ух“

или са овим: „ала је овај тиран на спрам |

жене тешке“. Не, нека се утеше, јер ја када сам ово изрекао нисам њих имао на уму, но ону сељанку, што је извија мотика и најтежи послови по пео дан, па ипак рађа оне врле синове, и борце и научаре. Ви сте госпође, које сте научиле да проводите време узалуд, вукући вашега несретника за нос, све на основу ваше тешкоће, и неспособне за такове радове, не само као тешке, но и иначе. Ви сте такав правац узеле и њему се тако прилагодиле, да сте постале неспособне за Физичке радове. У колико ови Физички радови олакшавају порођај сељанци, и у колико доприносе добра по развитак детета у утроби сељавке, у толико вама и вашем детету шкоди.

Но зар и госџе не сачињавају тешке жене, и зар је педагогика предмет, који расправља оно што се односи на једне, а не на све, зар она може да напусти госпође 2 — Никако, педагогика је општа наука ; она истражује оно, што ће користити свима, а не појединцима. Истина, буржоазисте су је повели странпутицом. Они, кад су расправљали њена питања, имали су на уму само њихове интересе и њихових госпођа, а маса, јадне раденице биле су.у запећак. Отуда сва ова питања по васпитавање детета у зачетку, решавана су онако, како годи појмовима њихових лењих госпођа. Говорено је, да се одиста ваља чувати од тешка рада; ваља седети у топлој соби, па јести и пити, што душа оће. Јадници, они зар нису знали, да лењост млитави човека, а млитавост није ништа, друго до назадак: угушивање способности и ништа више. Е па зар лењост матере неће имати уплива н на детер — је ли тако ! +

Свака странпутица, и ако често годи накарадним појмовима, скупо се плаћа, од стране онога, коме баш годи. Ово је с једне стране штета, а с друге добит. Често, да нису стравпутице, неби се нашао прави пут. И наше буржоазисте — педагози уватили су странпутицу препоручујући својим женама лењост. Но ово их је скупо коштало. Има ли шта скупље и драгоценије од јединчета, а има ли веће штете, но кад је то јединче блесаво или изгубило ма коју своју способност — Одиста ништа горе. Г.р. видела су, да је одиста боље радити по дете у утроби, али то нису могли да пренесу у живот жена у смислу те речи „радити“, но су извртали. Они су дошли до тога, да је добро „шпацирати по чистом РаЗЛУ И 5

Раденице и нераденице ! Имајто на уму, да рад користи вашој деци у утроби, аи вама самима. Али који рад — Сваки, само на чистом ваздуху и у отвореној природи, и онолико колико ваша искреност и чистота савести нађе да је доста.

Рекли смо, да је осетљив зачетак дечији у утроби, у толико више, што он прима храну од крви материне. Крв има, највећег уплива на развитак дечије способности. Шта смо ми са осетљивошћу на спрам деце» — као мртва стена наспрам живога створа. Како ми осећамо ужас, ако допустимо, те у крви нашој пређе скувано рибље месо, или ти осуттено свињско месо. Истина, већина или боље рећи мањина данашњих људи тако је огуглала на спрам такове ране, да је се комотно наједе, па ипак сутра пита има ли још. Но ипак ово не уди правилу, да тешка рана, као што је риба сува или суво свињско месо, пе шкоди човеку. Шкоди те још како. Само разуме се нерви, који би осетили ту шкодљивост затупели су, па зато не осећају. Да су ти нерви здрави, како ли би онда осећали !... Но Факт је, да тешка рана шкоди човеку; човеку, да како ли осећа ту рану јадно детерг — Ово немој да разуме читаод тако, као да се овим хоће да каже то, да би зачетак дечији, па и само дете у утроби матере угинуло, када би се његова мати