Учитељ

251

најела тешке ране, а још најмање пак немој да разуме тако, као да се овим хоће да каже то, да тешку рану тешка жена нетреба никако јести. Овим хоће ла се каже, да неваља за дете као и за човека, кад његова мати носећи га у утроби наједе се тешке ране, као и то да може јести, па ипак да живи и она и дете.

Храна за време тешкоће жене од одсудног је уплива на развитак дечијих способности. То је бар појмљиво. Могу ли да се развију сви органи детету — дакле само дете, кад се нема хранер — Ово питање наличи на ово, које ћемо сада поставити, које је лакше за појимање и на које ћете дати одговора.

Може ли у шади да се повиси песак, ако се не дода другом руком — Никако. Е тако исто; ако се нема ране, неможе ни дете да се развије. Но за недостатак хране нетреба се баш тако бојати. Истина данас је лебац баш у питању, али реткост је, да човек умре на пречац због глади. Он ће се довити ма како; употребиће све силе само да набави леба. Он ће украсти, убити - мора се довијати ма како, јер и живот му је у питању. Елем у колико се ваља борити за недостатак леба, у толико пак не. И тако отклонити ово: „недостатак леба“, што и апсолутно угушује способности . . . како да кажемо тешко је, али се може.

Казали смо, да рђава рана рђаво упливише на. развитак детета, као и то, да се нетреба бојати, да ће га недостатак леба док је у утроби угушити моћи. СО овим дру-

гим да се више не занимамо, али с првим — ЏШрво у велико има уплива. Ми постављамо питање: „какова треба да је дијета тешке жене, или још боље рећи, којих се правила ваља придржавати у јелу тешка жена 2"

Пре него што приступимо овом џитању, имамо да изјавимо велику тугу. Одговор на ово питање јесте за масу — раденице — голо теориско идеалисање, или како хоћете назовите га; али имајте на уму, да се он готово не може применити на масу. Има прилика, које би га у примени паралисале. Ако се потрудимо да их уништимо, лупаћемо главом о дувар. Оне почивају у резултатима принципа данашњег друштва; у резултатима приватне својине. Ово је једно, а друго у појмовима данашњег друштва. Чим се говори о дијети, мора се претпоставити, да онај, коме се о дијети говори има доста „жита и варива“ и да је сигуран тиме. А има ли тога данас код масе 2» Не. Осем овога, као што смо и казали и сами појмови данашњи сметају. Узми пред собом раденицу — сељанку, па је погледај скроз и питај се: може ли се дијета у свима својим гранама применити у њен животр Олободно можемо рећи: не, док је њен данашњи морални и материјални положај. Одговор на питање „каква тре- | ба да је дијета 2" морална страна и материјална данашњег друштва паралише га: Он је теорисање. То је та наша туга. Но, дв ди је са свим теорисање; да ли се никако не може применити 2 — То ћемо сада

да видимо. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

„закон о основним школама“,

(НАСТАВАК.)

Чл. 6.говори о подели учитељских снага, на разреде, и из самога закона као и из самога Факта, да ми према броју школа у Србији оскудевамо са учитељима, лако је извести, да ће бити школа са четири разре-

да ниже и са два разреда продужне школе а са једном учитељском снагом. Они, који су овај закон кројили, мало су водили рачуна о грдној тегоби раде са толико разреда. Колика збрка, колика расејанос и