Учитељ

_ 258

бројати све услове, који се траже од приватне школе п одобрити, да се она и без дозволе министра може отворити. Лично расположење, ћуд и све страсти појединих, сиротних људи, треба да су законом дубоко у земљу закопани. Тек тако скројен закон може да послужи на част и на понос његовим творцима, а друкчије не. Па и затварање ових школа требало оставити још коме сем министру. То би се могло узаконити тако, да то министар учини тек онда, када му предложи месни лекар и учитељи онога места са школским одбором, јер они и треба да буду прва контрола ових приватних школа.

У Чл. 34. говори се о ученицима и износи као правило да је свако дете, које живи у Србији дужно походити школу кроз шес година. А у прелазном наређењу стоји да се ово мора остварити поступно за шес година, до 1:90-те године. Из овога излази, да се после 9-те тодине морају школовати сва мушка и сва женска деца. За вароши је ово врло лако и ту се овај обичај и без закона врши. Али како ће се ово у селу остварити 2 — И баш и да буде (што је и право и мудро) да се ово оствари, камо нам потребан број учитеља. — Одакле

ВУЛЕСКЕ

ће мо их набавити за, шес година 2 — Или ће мо, ваљда, широм отворити врата свима, који не могу на други начин да живе и направити их учитељима 2! .

Сада када по селима слабо иду женска деца у школу долази на 1110 учитеља српских по 89 ученика на једнога. А колико ли ће их бити, ако се број деце удвоји или учетворостручиг — За ово би најбоље било установити јоште две привремене учитељске школе. Или, ако не две, а оно бар једну. Те би се ова потреба колико било боље подмирила.

У Ча. 52. наређује се да учитељи певају у цркви и недељом и празником. О овоме питању писали су млоги моји другови и расправили га у појединим чланцима. И без тога ствар је ова тако проста, тако појмљива, да не вреди кукати и доказивати хладним зидинама. Учитељу, ти си и учитељ и чтец, и слуга школе и прислушче цркве! Могу ли ја помоћи твојим изнемо-

лим грудима 2 — Када би могао претвори

ти воду у вино, ја би све цркве претворио у учионице и створијо би још из „ничега“ по једнога учитеља у твоме сусеству. Јесте, али ја не могу да то учиним. За то чекај !

(свршиће бг.)

ЕР АЈА

која је изговорена на селу, које је давано у Чачку 6. Фебруара 1888. године у корист касе Учитељског Удружења.

Куда се год обавремо по пространом свету, видимо на све стране где се образују разна : економска, занатлијска, трговачка, политична, просветна и друга друштва, како би што пре, што лакше и са што већим успехом до постављене мете достигли, знајући да више очију више виде, више руку више ураде; и да је „удружење сила“.

Ако своје погледе ограничимо само на нашу малепу Србију, наћи ћемо пуно именованих друштава са својим правилима, у којима се излаже идеја, коју друштво жели

да оствари и дужности, које треба, да изврши свака јединица друштвена, ако јој заиста на срцу лежи идеја, рад које је пдстала чланом извесног друштва.

Да удружење доноси како појединцу, тако и општини, околини и целој држави велике користи, па било: моралне или материјалне, према цељи, којој друштво тежи, држим да нико од присутних спорити неће, а и кад би било кога, који би порицао важност удружења ја ћу му навести овде једну просту народну нричу, која може лепо