Учитељ

245

тета (Воата о1 «гизјее5). У свима пак другим извештајима суперинтенденти се врло лепо изражавају о енергији и неуморном раду тих савета за развитак и напредак школа.

У свима државима школска је управа, једнолика; разлика је само у називима, дужности, у броју чланова педагошких савета, у утврђеној плати и у начинима, избирања за отправљање какве дужности, али суштина ствари остаје иста. Ради примера нацртаћемо школеку управу у Масачузети. У Масачузету наддзор над народним образовањем води законодавна власт т. ј. сенат и скупштина. Законодавној власти педагошки савет државе (5бабе ђоата ог едисаћ ол) сваке године даје извештај о вишим, средњим и нижим школским заводима у држави; при том се у извештају набрајају школске потребе и предла жу мере, које би по мишљењу савета, биле корисне за напредак просвете. Државни педатошки савет састоји се овде из управника државе (соуегпог) који је и у другим државама члан педагошког савета ех офћејо, његовог помоћника (ујсе-соуетпог) и осам лица, које одреде државна влада. Та се лица одређују на 5. година, али при том сваке године по један члан иступа и замењује се новим. Тај педагошки савет има власт да управља школама у држави и да се брине о просвети; он се налази сасвим под контролом државе законодавне власти, којој мора сваке године давати извештај, како о своме раду тако и о току образовања у целој држави. Секретар педагошког савета (ведтебаги оГ ђоатд) овде заузима исто место и има исти значај, који у другим државама имају суперинтенденти т. ј.

разлика је само у називу. Тај савет у помоћ себи избира једног главног агента (вепега] асепћ) и толико другостепених атената, колико (савет) за нужно нађе. Ти су агенти дужни да обилазе школе, и држе предавања о педагошким питањима, да држе учитељска предавања, да испитују учитеље и у опште да буду преставници педагошког савета и његтвог секретара у свима деловима државе. У другим држава такви агенти називају се сопиђу зпрелифепделе (т. ј. суперинтенденти грофства). Даље свака варош и свако место избира школске комитете (5 Ккоо! доттеев) који се обично састоји из 3, 6, 9, (из броја, који је дељив са 8.) чланова, како где према месту. Школском комитесу спада у дужност: да води бригу о местним школама, да испитује приправнике за учитељека места и да им издају сведоџбе, ако положе испит; даље, да избирају књиге за школе и да бар један путу месец дана посете подручне им школе., Осим тога, школски комитет дужан је да о току и положају школа сваке године да два извештаја : један свом месту а други педагошком савету, за свој труд чланови школскогКомитета добивају најмање по 1. долар дневно, при чему варош, ако нађе за нужно, може повећати ту нлату. Но плата се даје само за дане, које чланови употребе на испуњваање своје дужности. За дане,

"кад не врше своју дужност, не добијају

никакву награду. Узимајући у обзир, да су сви ти чланови господари и да имају своја лична занимања, таква установа не изгледа као необична. У великим местима школски комитети сами у помоћ себи назначују особитог надледача, школа и друге агенте, који раде у име