Учитељ

246

школског комитета и под његовом одтоворношћу. Плату тим допуњујућми члановима одређује сам комитет.

У неким варошима и општинама у место школског комитета избирају

се „комитети разборитих“ (ртиден а Сот ес“) од мештана. Обавезе тих комитета исте су које и школских комитета. (НАСТАВИЋЕ СЕ.)

Педагогија нао наука.

ју:

На реду је да почнемо говор о правој педатошкој науци. Све ово што је до сада говорено о педагошкој статистици и о историји васпитања, све је то био разговор о двема наукама, у којима, се просто износи васпитање онаЕво какво је (и какво је кад у прошлости било), дакле разговор о наукама, које су само припрема за улазак у праву педагошку науку. Јер, као што већ знамо, задатак је педагогици да каже људима: кокво треба да буде васпитање. Али, разуме се, кад човек оће другума да доказује, каква да буде нека ствар, он пре свега треба сам добро да познаје ту исту ствар. Па тако је и овде. Онај, који оће да зна какво треба да буде васпитање, треба. пре свега да је упознат са самим тим васпитањем, што — разуме се — не значи, да буде упознат са дефинацијама, које су о васпитању изрекли поједини доктори Философије и педагогије, већ да се упозна са свима оним конкретним облицима васпитања, који су у људском животу некада постојали, или данас постоје. И ето с тога смо на првом месту говорили о ономе, што истина није права педагошка наука, али је неопходна припрема за улазак

у ту науку.

А сад да пређемо на спитању. Та наука може бити двојака. Може се посебно говорити само о томе, какво васпитање да буде у родитељској кући, или у школама за опште образовање, или у државним заводима за поправљање (апсане и осуђенички заводи), или у школама за стручњачко образовање, и т. д.; а може се опет говорити: какво треба да буде васпитање у ошште, па ма где се, ма на ком месту вршило то васпитање. Другим речима, педагошка наука може го-

најку о ва-

ворити или о васпитању у опште, или о васпитању у појединим заводима, који су поглавито тој цељи посвећени. Према томе, педагогија се распада на две посебне науке ; једну ћемо да назовемо општа, а другу — специјална педагогика. Прво о општој педагогнци. Она треба да нам што тачније одговори на питање : какво треба да буде васпитање у опште, без обзира на место где се врши, и на посебне особине оних васпитника, који се васпитавају. А пошто човек, ако ће добро да ради неки посао, треба да зна цељи, које мисли да постигне тим својим послом, и срества, помоћу којих ће и остварити то што жели да постигне, — то се и овде питање о томе, какво треба да буде