Учитељ

5

изјавом, да ће за цело у скупштини бити некојих, који би боље, упутније и разговетније умели да искажу мисли, које он само дотакне, али мисли, да је добро, управо са станишта свога, сопственога искуства, некоју реч изја-

снити. Ако 25-та оп. нем. уч. скупштина, при развијању складних идеја за напредак, и то обухвати, то ће се тиме, по његовом чврстом убеђењу, блато домовине најбоље потпомоћи.

(СВРШИЋЕ СЕ)

Педагогија као наука.

УП

Да би педагогији одредилт место међ осталим наукама, ваља коју да речемо о науци у опште, и о томе, како се све науке најзгодније могу да класификују. Као што је познато, наука није ништа друго, до групивсано и у ред доведено системисано — знање о извесним предметима и појавима. Али какво је то знање %- Према томе, да ли се известан предмет изучава у овом или оном односу, да ли је знање о томе предмету овакво или онакво, и науке се могу да поделе у више група. Да објаснимо то једним примером.

Узели смо, н. пр., да изучавамо неке животиње, рецимо овцу и голуба. Пре свега. треба. да се упознамо са тим двема животињама, т. ј. треба добро да про-

мотримо и да опишемо све поједине ·

делове на телу тих животиња. И то описивање онога што се види јесте први ступањ знања. Чим смо се тако уповнали са тим живитињама, одма нам пада на ум да те предмете, што су пред нама, упоредимо један с другом. Поредећи их, ми налазимо да се у нечем слажу (и једном друго — животиње су), а у нечем опет разликују. Према

свима разликама, на послетку ћемо доћи до резултата, да је голуб тица, а овца — сисар. И науке, чија је садржина то дескриптивно класификаторско знање, чине једну засебну групу, коју можемо назвати: описне науке. Таква је наука н. пр. јестаственица. Али ове две животиње можемо још и са друге стране испитивати. Како се хране те животиње, како се та храна претвара у крв, како бива оплођавање и т. д. так кад могнемо потпуно да одговоримо на та питања, тек онда можемо рећи, да разумемо и да нам је јасан живот овце и голуба. И науке, чија је садржина знање ове врсте, знање којим се тумаче појави, чине такође засабну групу, коју најзгодније можемо назвати: Физичке науке, с тога, што се Физика може узети за тип оних наука, што тумаче појаве. Таква ја наука н. пр. Физиологија, која тумачи појаве живота. Али то још није сво знање. Како су се овца или голуб развили, од којих су нижих животиња постали, како су се доцније поступно усавршавали одтовори на та питања чине трећу врсту знања, које можемо назвати еволуционим знањем, с тога, што је то о еволуцији (развитку) материјалних