Учитељ

280

облика. А науке, чија је садржина то знање, могу се назвати: еволуцјионе науке. И тако, пошто знање о предметима (и појавима) може бити тројако, то се и науке — системисано знање —- могу поделити у три групе: описене, Физичке и еволуцијоне науке. Али предмети могу бити проучатани још с једне стране. Тако н. пр. потребна је и плаћа се добро лепа овчија, вуна, или добро млеко, ит. д. Али како ваља неговати овце, па да се дође до тих резултата % Да би се на то питање одговорило, ваља овце проучавати нарочито у том погледу, дакле потребна је наука, која ће се једино бавити решавањем питања: како треба да се врши то и то, па да се дође до тог и тог резултата. И установљава се наука о сточарству. И све науке, које су по свом задатку и цељи сличне са овом науком, чине међ наукама засебну групу, коју можемо назвати: примењене науке. Разлика међ овима и осталим наукама очевидна је. Шримењеним је наукама сва цељ у томе, да што већма усаврше известан посао — занат __ који људи раде, и с тога оне свој предмет изучавају не свестрано, већ само у оном односу, који има какве свезе са дотичним занатом; међутим све 0стале науке проучавају своје предмете свестрано, у сваком погледу, проучавају и оне појаве, које за практичан живот немају никакве вредности (примењење науке то никдд не чине), јер њихова. најближа цељ није да усаврше известан занат, већ просто да пронађу истину, а да ли ће та истина доцније бити од какве вајде у практичноме животу — то се њих ни најмање не тиче. И с тога описне, физичке и еволуци-

оне науке — узев их уједно — можемо назвати чисте или теориске науке, за разлику од примењених или практичних наука.

Примењене су науке: медицина, хигијена, технологија, наука о сликарству, примењена механика, архитектура, војничке науке, ветеринарство, државноправне науке (наука о уређењу грађанских односа, о међународном праву, о законодавству, о уређењу судске струке, о Финансији и др.), наука о музици, скулптура, агрономске науке ИТД. Међу те науке долази и педагогија, која ништа друго није, до примена антропологије (физичке и психичне). У антрологији се описује, тумаче се појави, и казује се развитак целокупног човека, проучавају се свестрано сви појави, који се односе на човека, где се разуме се — напомиње по пешто и о васпитању. Међутим педагогија се једино васпитањем бави. Па и ту, педатошкој науци није цељ да нам каже, услед којих услова васпитање бива, овакво или онакво, или да нам изложи ратвитак васпитања, како код једне индивидуб тако и у целом човештву, и из тога да изведе законе о развитку васпитања. Кад би педагогији то била цељ, онда би она била један део антропологије. Али наука о васпитању има сасвим другу цељ. Задатак је њен да одговори на питање: какво треба да буде васпитање, те да сви људи буду онакви, како је за друштво најкорисније % Дакле задатак је педагогије као науке да потпомогне, да усаврши педагогију као вештину ; или простије : цељ је науке о васпитању да усаврши занат васпитања. А ради достигнућа

| те своје цељи, педгошка се наука слу-