Учитељ

327

што боље преставили, Физикалне справе за извођење природних појава и т. д. у кратко сва учила. Овакојако морамо допустити, да су као учебна срества нужне и ствари, предмети и справе, уз говор учитеља, уз личну свезу између њега и његових ђака.

Да ли међ та учебпа срества, спадају и књиге, и јесу ли оне неопходно нуне % у извесним границама: да! Све _ се вњиге не могу изоставити, јер наше образовање није више онако примитивно, као н. пр. код старих Персијанада и Шпартанаца, који су имали школе без писма, без књига, и код којих се образовање оснива на непосредној вези између учитеља и његових ђака. Сувремена је култура битним својим делом литерарна; ми не можемо да будемо без писмена и без штампарија. Читање и писање су неопходно нужни делови модерног образовања. Ако оћемо да децу научимо читати, у читању да их упражњавамо, и кроз читање да их васпитамо, онда им морамо дати књигу у руву. На тај начин читанка, је не само оправдано, већ сасвим њужено учило сувремене основне школе; управо је учебни предмет, прави објект наставе. Ово — прво по спољашњости — важи за знаке гласова, 84, сама писмена; а после — по унутрашњој садржини — важи на дуже време и за сам смисао списа. Читање је исто тако учебни предмет, као и биљка, или какво геометриско тело. Треба, само да се добро изведе, како по садржају, тако и по језикословном облику, и онда не може бити сумње, да ће деци бити јаско. Читанке су дакле потпуно оправдана, управо неопходно

нужна помоћна срества наших основних школа.

Кад оћемо да певамо, онда мора бити нечега што ће се певати: текст и мелодија. Истина да се обоје може ученику и усмено саопштити, али се може и очигледно, писмено преставити: и задатак наставе треба да буде да ђаци науче да текст читају, а мелодију у нотама да упознаду. Шротив употребе целисходне песмарице, која бар за олакшицу при настави служи, немамо у главноме ништа да приметимо.

Већ је под јачом сумњом дозвола помоћних срестава при настави у рачуну. Па зар ни штампани примери за задатке да се деци недаду у руке Кад један учитељ у исто време има да наставља више оделења, можда осам разреда, биће му лакше кад ученике упути на њихове примере за задатке; и овде се то начелно не да опроврћи, јер су рачунски задатци заиста срества за образовање. Ипак штампани екземплари таквих ручних књига за децу нису потребни, пошто се рачунски задатци, баш и у неподељеним разредима, а бев великог дангубљења, могу и усмено саопштити. А после употреба таквих збирака има и ту рђаву последицу, што деца лако и недостојним начином израђују своје задатке.

По себи се разуме, да су деци потребна така учила, без којих школа неби могла своју цељ постићи, дакле писаћи прибор, прописи, цртанке, таблице, ствари за геометриско вежбање, вао и за сваки други школеки посао.

За излишне и штетне сматрам све учебне књиге, у колико оне у дечијим рукама као упутства за наставу у 06.