Учитељ

1

како. Па како ће агитадија противу њих да се пренесе по оним сељачким кућама, · тде им је баш и гњездор — Истина гл. државници размишљавају само о ономе што им је пред очима, а не дира у њихов интерес, а што им је далеко од испред очију слабо их интересира. Па и ово цитање још нису сада поставили да реше, шта више није им пало ни на памет. И тако пема никаквих државних срестава, да се те погрешке отклоне. Но има појединаца, којима је тако прирасао интерес масе за срце, да жртвује и имање и своју личност, само да тој маси помогну. Ми се обраћамо тим људима. Препоручили би им, да они преузму на се ту агитацију. Нека обавештавају матере у томе, како је корисно дати слободу деци, а не утезати их у оне по-

воје; нека их обавештавају и у томе, како нетреба захтевати од детета то, да ово седи, хода или да ради друго што, што му још није време. У развитку детета мати може помагати природи и да убрзава тиме њен рад, али терати је на силу да ради оно, што јој још није време, неваља и сувише неваља.

Некако они који предузму ова обавештавања нетреба да их врше само по овоме, што ја изнесох. Колико има других такових погрешака, које су не мање шкодљивер Одиста више, а мање не. ... Проучите живот и појмове матера, одвојте оно што је добро од онога што је рђаво, па у границама могућности свом снагом уништавајте оно, што је рђаво.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

Историја српска за основне школе.

Глава прва. Увод.

(Да се објасни шта је то историја.)

у

Децо,

Један пут отишао један отад од куће далеко, па није дошао кући дуго. Кад је дошао кући, сви се код куће радовали, и он је сам једва чекао да дође и да се види са својим укућанима и да помилује своју депу. Чим је у вече дошао и сео на столицу приђе њему син и седне му на крило. Пошто су се ижљубили и намиловали, пита га син: „Тала, где си биог Оћеш да ми причаш нешто 2" Отац вели: „Ако ћете ви мени све да попричате како вам је било док ја нисам био код куће, и шта је било овде код нас откако сам ја отишао, онда

ћу вам причати“. И онда су причали један |

другоме. ...

Из тога ви видите нешто врло важно. Видите, да и човек и дете воли да зна оно што незна и оно што је било. И све што год људи данас знају, све су то научили тако, што су волели да знају. У човека

има нека тежња, што га, тера да зна. Пазите, па и сами код себе можете опазити како волите да дознате нешто. Чим шушне нешто, иди, чим ја отворим орман да, извадим нешто, или отворим уста да рекнем нешто, а ви се брже загледите. Није истина, децо, да људи уче на силу и да човек не воли да зна, и ја сам врло рђав учитељ ако вас терам да нешто на силу учите. Оно је јадно знање, што се на силу научи: то је само мука- Човек само оно не воли што му не даје никако зпање ; што му не казује ништа; што не разуме. ...

Отац и син су причали јадан другоме оно што је било. Исто тако они могу казивати један другоме. оно што сад бива. Други пут могу се разговарати 0 ономе што ће да буде, шта ће син радити а шта, ће отац бити. И све што људи знају или причају, то или је из садашњице, или из прошлице, или за будућност. Син је био

ар ва авва ние

| | | 3

| | | | |