Учитељ

408

кад са оно оснивало пламтила је јака | жења. Оно што није хтело да „бистри борба између напредњачке и радикалне | политику,“ већином није могло ни друстранке. Било је „суђено“ да све млађе | го што да бистри. Дакле, напредак и отреситије уђе у редове радикалне | учитељског удружења морао се задрстранке и да се бори против рђавих | жати. Кад се свему овоме додаду преполитичких и неполитичких поступака | мештаји учитељски у најгоре доба гонапредњака. Међ осталима у редове | дине, разни расписи министарски по радикалне странке ступише и сви млађи | којима се забрањује учитељима да иду и образованији учитељи. Рукавица је | на учитељске зборове, и тд. — онда била бачена. Учитељи су је морали ди- | се не треба ни најмање чудити што, са, зати, а дижући њу, били су примора- | нашим учитељским удружењем стојимо ни да скрену пажњу са свога удру- | тако рђаво. (СВРШИЋЕ СЕ).

Из учитељског бибира.

(СВРШЕТАК.);

1Х. | ти те паре никако, јер сам добио и

Да испричам шта је било са Влади- | наредбу од министра, да не смем ни јом 5 (Види 5 и 6 број „Учитеља“). ла ђака отпустити из школе „Он „25. Јануар 1988. год. Данас је уто- | ми говори да за то неће да чује чак рак. У суботу у вече дође сестра Вла- | Министар; Бо то зна; ја и он, нико дије Траиловића, који је дошао тек 10. | више. Ја му ипак рекох, да му ништа, т. м. и донесе ми мало сира па рече: | не тражим, већ тражим ђака у школу. да је поручио отац Владијн и мати, | Он се онда наљути па рече: „зар сад да пустим Владију кући, па ће сутра |. да уморим ја моје дете кад неће у

у вече да дође опет у школу. школу. Ја сам га био и био, па сад Она обећа. треба. још да га добијем. Што да раЈуче није био Ваадија у школи, па | дим с њим 5... Ја ћу да идем ка-

ни данас. Али данас је дошао његов | петану с дететом. . .“ Ја сам му ре-

отац и донео фуну кесу динара и крај- | као, нека ради како зна, али му ја не цара м један дукат. могу помоћи“.

Ја га одмах запитах: где је Владија % а ов рече да је остао код куће да болује, јер га је, вели, убио што Да свратимо сви пажњу на три дунеће да иде у школу. „Но“, отпоче | ката. Кад је учитељ у оскудици, не старац, „молим те господине, ето паре, | награђен, а много ради, можда је праостави ми дете“. Узе оне паре и изру- | во да се оваким приликама користи. чи на сто. Он рече да ту има три ду- | Јер, што није оп награђен, није крив ката. Ја му одмах рекох да нећу узе- | он, већ је ћеф некога који пеоподт