Учитељ

АААУ

— Излишно ми је, да се даље упуштам у излагање овога предмета. И њега је диктирао! —

Трећи је предмет, који сам овога, семестра слушао, Историја пољске привреде. Ово је управо врло незгодно назвање и на немачком и још незгодније на српском. Пољопривреда у опште могло би значити само обрађивање земље, дакле земљорадњу; међу тим ово немачко Гапфушћзећаћћ разуме пешто више, разуме цело газдинство или екдномију народну. Кад се каже још оџшта народна, економија, те обухвати све народе, онда је то ово, чију је Историју предавао поменути професор, и који сам ја слушао. Мене је тај предмет интересовао е више страна. Прво, што сам ја и иначе врло мало познат с тим предметом у опште, па сам могао ту у неколико да се упознам и с њим и Да га видим у његовом природном развитњу. Друго, што сам имао ту да чујем и надокнадим оно, што ни у једној Историји коју сам до данас слушао и читао, нисам имао, а то је културни развитак човечански. Треће, што то стоји у јакој свеви и с мојом струком, с васпитањем и развитком његовим, јер се оно независно и без ове стране народнога живота није могло кретати. Четврто, што и ми морамо и у нашим школама обратити особиту пању на ову страну. И, пето, што је то читао човек, за кога у практичном политичном животу веле, да је „без начела“. То јест, њега се не тиче ни једна партија с њеним партћеким захтевима и тенденцијама, већ истина, која час може бити на једној, час на другој страни, час на обе у пола, час ни на једној. А по моме мишљењу о-

517

! збиљаоме научнику то и доликује. Да-

богме да је свакој партији црн онај, који | њој не припада, дабогме да најбоље на| чело има онај који њој припада, и дабогме да ће најцрњи и „без икаква начела“ бити онај, који не припада ни једној. Ако се овде одиста крије неко лавира ње и шеврдање, опортунизам, те је-човек „час оваки час онаки, и у једној прилици мисли и каже једно, у другој друго, онда је дабогме за осуду. Али ако он тражи чисто научне исгине, или се барем труди, да их нађе, и њих износи, онда је то по моме мишљењу потпуно оправдан и похвалан посао за једнога научника. Али практичан живот не уме ово да цени, не види, и нарочито му се у овим сложенијим и приватнијим стварима, где су интереси његови уплетени, истине и не допадају. Да се васелена цела помоћу противних и узајамних сила држи заједно у своме поретку, то ће сваки пре признати, но да се друштво држи и постоји помоћу истих сила. И ја, колико сам могао оцениги, изразио бих се о своме наставнику врло повољно. Он је и у своме предмету показао дубоку критичност, велику свестраност у појимању народнога живота, и огромну начитаност. И ја с моје стране слободно могу рећи, да сам профитирао више од њега, но од читања и слушања свих историја светских, у којима је већином рат главна а култура споредна ствар.

Он је започео од примитивнога стања људскога и првих културних нанода на Истоку, па је редом кроз све историјско време пратио све културне изналаске у појединих нарбда, утицај њин на. друге народе и друге изнала-