Учитељ
29
а
река. У тој клисури имали су један шанац. Кад Турци нису могли да сруше град из лаљице, а нису могли прећи близу од лланине, они увате једну бабу, па је тург на муке, те им она каже од куда се прилази граду. Турци приђу близу града сруше га, а бабу и сав онај заостали народ исеку. Из града Турци оду уз реку, те и оне Србе што су били утекли из града све исеку,
па она река од српске крви протече кр вава, Кад то виде они у шанцу, почну да бегају, али Турци јадне Србе све исеку на 9 места. -
Близу ушћа Црне реке у Тимок има село Велики извор, у ком су се били Срби и Турци првог рата, па су Турци н'дбили. Ту су многи Срби изгинули.
(свршиће СЕ)
ба
КЊИЖЕВНЕ ВЕСТИ.
— Са навршетком ове године престаје излазити „Просветни Гласвик“, орган министарства просвете и црквених послова. Свакоме је већ познато, каква је била задаћа тога органа. Преко њега је давано јавности сва, званична радња министарства, просвете. Осем тога у њему су штампани многи научни чланци, расправе и предавања. Од сто тридесет табака, што Је у томе органу излазило годишње, преко шез-
десет табака, било је научног или поучног материјала.
Господин министар Просвете нашао је разлога, да од нове (1884) године обустави излажење овога органа. Разлози господина министра штампани еу у наредби, којом се лист обуставља. Та наредба штампана је у последњој, двадесет четвртој, свесци „Проеветног Гласника.“ Читаоци ће сами читати те разлоге и оцениће њихову умесност, Што се нас тиче ми нећемо за овај мах изрицати свога суда. Казаћемо само то, да ће се у школама осетити знатна, празнина без тога органа.
Наше основне школе трпе веома велику оскудицу у књижевном материјалу. У кодико је званичан материјал дозвољавао, „Гласник“ је ту празнину знатно попуњавао. Па и сам званичан материјал био је од вредности у толико више, што је био прикупљен у свеске, те га је свакад било лако наћи и прегледати. Ако ће се водити озбиљна. рачуна о свему ономе, што се ради
у школама, за школе и о школама, онда, нема сумње, сав званпчан материјал, мораће се опет негде штампати, Али ма како се покушавало са изношењем званичног материјала, опет он неће никад моћи бити у онакој органској целини и опширности, као што је био у органу министарства. Ово велимо за то, што знамо да сезванични материјал неће моћи, без нарочитог трошка, штампати на другом месту, осем у званичним новинама, >
Колико је „Просветни Гласник“ био по требан, то ће најбоље оценнти они, којима, је био намењен
2, „Отаџбина“. Лист за науку, књижеввност и друштвени живот, Отаџбина је у.
последње време била једини независан часопис у Србији. Овај часопис доноспо је
веома корисне лектире за морални и интелекултални развитак својих читалаца. У
раније време, истину ваља рећи, „Ота бина“ је била богатија својом садржином,
нарочито прве године њеног излажења. Али тако је морало бити, кад је пре него што се јавила „Отаџбина“, тињала скривена, жеља писаца да пишу, и читалаца да чичитају, а познато је већ колико у нас. трају такве жеље.
Но «Отапбина“ је за дело време свога излажења до сада, кад са бољом кад са лошијом садржином, довољно одговарала, намери ради које је излазила, и у њој је читалац могао наћи доста поучне, забавне и научне духовне хране, |