Учитељ

Предавање у И! разреду основне школе.

у

О црноречком округу

Границе. Округ црноречки граничи се од југа књажевачким н алексиначким окр., од запада ћупријским окр. од сев.—вап. пожаревачким окр., од сев. крајинским окр., и од нст. Бугарском.

Орезови. Округ црноречки састављају два среза; један се зове зајичарски; среска, кућа тога среза је у вароши Зајичару; срез зајичарски је на ист. страни окр. Црноречког. Другл срез зове се бољевачки. СОреска кућа је у варошици Бољевцу. Срез бољевачки је на зап. стр. окр. прнорезког. Оба ова среза треба од прилике ограничити, на мапи, да би ђаци имали прегтаву, како они леже један према другом.

Пропитивање.

Планине. Границе између окр. црноречког и алексипачког иду по сред планине Ргња, па за то је сев. страна Ртња у окр. црноречком, (а јуж. у окр. алексин). Ртањ се налази на јуж. стр. црнор. окр. По величини је већи од ове Сува планина. На јуж. стр. окр. црноречког простиру се још“ огранци од Тупижнице. На. југо-зап. има једна повелика, пл. Самањамц (на мапи пише Симањадј. На заџ. стр. баш на граници између окр. црнореч и ћупријског простиру се велике планине Голубињске, (на мапи пише Подгорачке). На сев. зап. страни, баш на граници између окр прнореч. и пожарев. има планина Дрни врг,

Ове планине у окр. дрнореч. повеће су од Суве пл. У њима има истих животиња, и дрва којих има у Сувој пл. само што на Ртњу има бор и јела, а то овде нема. Планине у окр. прноречком више су покривене шумом него што су голе, најбоље шуме има у Голубињским пл. а најмање у Ртњу, Ртањ је више го, него што је шумовит, ;

Равнице. У окр. црноречком има једна велика равница око реке Тимока; осим те равнице има још равница око других река,

уточеца Тимокових. Све су равнице доста, плодне, а најбоље у њима роди кукуруз и др, жита. Црнореч. окр. више је брдовит него раван.,

Пропитивање.

Реке. У окр црпоречом највећа је река Тимок, која долази из окр. књажевачког. У окр. црноречком Тимок има много уточица, од којих је највећа Дрна река или Кривовирскљ Тимок. По имену ове реке вазват је окр. црноречки. Црна река и3вире у селу Кривом Виру, Осим Црне реке да споменемо још једну повелику уточицу, која се зове Рготинска река. Тимок и Рготинсва река носе песак са златом, које су некад људи који живе ту одвајали из песка.

Црлза река има своје уточице, од којих. највеће су Брестовачка река и Злотска река. Брестовачка река протиче кроз село Брестовац, у коме има једна добра лековита бања. Злотска река извлре из једне велике камене пећине. Кажу да има под земљом пролаз из те пећине, до друге јеједне пећине у ђупријском окр. која је много далеко; прича се да су неке свиње ушле у пећину у окр. ћуприј. па изишле, у Злотској пећипи. Црна река протиче поред једног села, што се зове Гамзиград; ту има, један повелики град, на једној повисокој равници (висоравну); град је овидан у четврт, зидови су му дебели, на њему има сада 18 кула великих. Осим овога града. има још много развалина и малих градића, од војих ћемо поменути. |

Латински град. Латински град је у селу Јабланици, у изворном крају Црне реке. Од тога града сада стоје само развалипе. Прича се да су Турци тај град порушили, и да су тада многе Орбе побили, а то је било овако: латински је град на обали једне реке у планини. Кад су Турци дошли да сруше град Срби, су били утекли уз реку, код њеног врела, па су ту били заклоњени планином и клисуром куда тече