Учитељ

натих знакова, нпр. две ноге, два крила, кљун, перје итд. У другим узгредним знацима, као што је боја, величина, канаринка се од врапца разликује. Заједнички као видљивији, падају јаче у очи и тиме се јаче учврсте од споредних. Свака нова тица, коју буде дете посматрало, показују такође оне заједничке (опште) карактерне црте. Сад, природна је последица, да ће бити оно, што је индивидуално, од општег јачег полако потиснуто. Тако постаје услед „логих посматрања различитих тица, са, свим од себе једна ошшта, слика тице, а то је појам тпце,

Из примера који наведосмо види се, да је образовање појмова у суштини: свезивање једнородних елемената (као карактерних знакова), и одлучавање (апстраховање) од несродних елемената. Пеихички основи обадва ова хода имамо да тражимо у горепоменутој асимилацији престава.

Ако сад чује од укућана, како једну зову канарија а. другу врабац биће му свакојако појмљиво: да се често употрабљаваном речи тица, називају само оне опште особине, а да друге две )канарина, и врабац) казују поједине разлике тих животиња,

С образовањем појма иде и образовање пресуде. Нема никаква смисла препирати се о том: чиме мишљење почиње да ли образовањем појма, или пресуде. То би толико исто значчло колико доказивати: да

ди дете при учењу ходања почиње десном

ногом или левом. Образовање пресуде ут-

като је у образовање појма. Рецимо да је

детету само слика канарине позната, тада, му знаци: крила, кљун, ит, д. још нису са свим јасни, услед недовољног разматрања, те да их не дели тачно од целине за коју су спојени. Ако за тим угледа врапца, то ће појединости на њему и пехотице изазвати пажњу и побунити га да

те појединости упореди т. ј. да обе живо- | тиње имају: по две ноге, два крила, један |

кљун, ит. д. Тиме се његови тамни и нејасни појмови бистре и уздижу до све веће јасности. Сам пак овај рад није ништа ЛАруго до разумова одлука да ли се ови предмети могу да споје или не, и та одлука то је —— пресуда.

Трећи је облик мишљења — закључак" Он је вештачка веза од три пресуде. Тако као што видесмо дете познаје све знаке који карактеришу тицу, а ако угледа сеницу, то ће се у суштини образовти закључак: Ово је перната животиња, има два крила, две ноге, и т. д. Животиња која, има. све те знаке зове се тица, дакле и сеница је тица. И заиста, у тренутку, када човек постане толико способан да први закључак начини, утај мах и отварају му се широм врата од храма познања....

Овде смо изнели укратко, како основни процес у мишљењу, тако и главне његове облике. Из свега овог видимо да су чиниоци нашег мисаоног рада изједначавање или упоређивање и асимилација престава; и да је спрема одређених престава предуслов мишљењу. Онај први предходни ступањ (изједначавање престава) образује уобразиља. Али прави смисаонпи рад састоји се у образовању појмова пресуда и закључака. Сам говор који има велики утицај на образовање појмова треба, усавршавати више и више, јер се се ваљаним познавањем језика постиже тачније прецизовање мисли. О свему овом у логици се, много ошширније говори- Али ми смо овим хтели да покажемо поступност с којом се мишљење развија и како се оно развија. Не велимо да сви закони логике, кадсе само „науче,“ дају неку чудну моћ да се „бистро суди Мигтврдимо само, да је она ваљан руковођа кад се сви њепизавони сазнају, А кад је човек свесан свега овог онда неће западати у такве нелогичности, које су често и смешне и жалосне.

(СВРШИЋЕ СК