Учитељ

28

и.

почети па даље настављати, Али како

да се наставља! Само има један јединствени пут, а то је очигледна настава. Ништа, ама апсолутно ништа, бар у нижим разредима не треба, узети, што се деци не може или очигледно, да баш деца виде ствар каква, је _у природи, или помоћу тачних, лепих и верних слика, показати. Пазећи на овај најприроднији пачин наставе, који је толико искуством потврђен, да се може слободно сматрати као један утврђен закон, лако је увидети, како предмети се морају распоредити по појединим разредима. Очевидно је само то, да у ниже разреде не може доћи ни један предмет, у коме деца имају већину ствари

да апстракују, а мислим да не треба

ни да говорим о томе, како ни у један разред не сме доћи оно, што деца не би разумевала, и онолико, колико би премашало моћ дечијег памћења. Било би сад на реду да кажем бар по нешто о сваком поједином предмету, али то сад није могуће учинити, из разлога, које сам напред навео. Једно се само мора неизоставно казати, а то је да се при склапању програма из појединих предмета мора водити најозбиљније рачуна о томе, да у нас раде учитељи највећим делом у три или четири разреда, а врло мали број, у варошима и варошицама, раде у подељеним разредима. Њад се узме у вид то, да јеДан учитељ ради у четири разреда и да он у свима разредима, с једно на друго, има двадесет предмета, онда се може свести материјал на минимум, па опет је се на учитеља натоварило толико, да он то не може при најбољем здрављу и при најбољој вољи обрађивати као што треба. И ма како се покушавало, да се у-

| | |

читељу, који ради ју четири разреда, помогне наставним програмима, опет се никад неће моћи постићи, каквог истинског ресултата. |

Само су два права и истинита. пута, којим се овој невољи може како ваља помоћи.

Први је пут тај, да министарство просвете најживље настане, да се школске општине што пре групишу и озидају нове школе. У таквим школама свакојако скупљаће се такав број деце, да ће се разреди морати делити увек на два или више наставника. Чим то буде, одмах настају уз то још многе олакшице као: заједнчка договарање о раду; угледање јодног наставника на Аругог; надметање у раду; упитомљавање нарави у заједначком животу и. т. Д. Но при свему томе главно је то, што ће се тада у самим школама постизавати стварнији напредак и истински успех. Овако, док наставник ради у три и четири разреда, може се сло бодно рећи: жали боже, толику муку и труд и наставника и ученика Ето то је тај један пут, којим се мора ићи, ако се у истинш хоће да помогне школи.

Други пут, који стоји у врло тесној, и готово нераздвојној, свези јесте тај; да се централна просветна власт најозбиљније и неодложно постара, да се све школске књижнице час пре снабДеју са добрим школским књигама. Но како у нас има врло мало добрих и стручно израђених школских књига, а, нарочито оних, које су специално намењене настави у основној школи, то централна просветна власт треба да објави награде ( и то добре) за таква дела, и да позове стручњаке да их из-