Учитељ

раде. Овде не треба никакве штедње, јер ко овде штеди, тај расипа. Ја ово нарочито, спомињем, с тога, што ми је познато, да у књижницама многих 0сновних школа има по 150, или и више, комада књига, а нема ни по 5 комада. које би се могле с коришћу употребити. Џа и то што се може употребити питање је колико се може и како се може употребити“ А онај остатак књига. могао би слободно и да не постоји у књижницама, јер он само задаје учитељу посла, што их мора чувати и

заводити у „инвентаре.“ Мора се при-

знати, да су по моме уверењу, два пута, којима се може истински помоћи напретку школе.

Што се тиче материјала из појединих предмета ја сам већ унапред казао, да га треба удесити према ученици-

ма и учитељу, Према томе треба пазити: |

1 Може ли ученик савладати без великог напрезања онај материјал, који му се из неког предмета одреди. Овде се узима у вид духовни развитак деце ивреме за које се мора нека, извесна количина материјала савладати.

2. Може ли наставник савладати сав онај материјал, који је из кога предмета одређен, према датом му времену. Јер ако је времена мало, а материјала много, онда је одиста права залудница тражити од некога да уради оно, што урадити не може.

Оволико се могло казати у опште о наставном плану и наставним про-

грамима за основну школу; но ја опет понављам оно, што сам напред казао а. то је, да би најбоље било да су сви програми у своје време предати јавности и критици, па онда израђивани.

јо ке: (л. МАРКОВИЋ

= ви

0 мишљењу.

Има људи, који веле да васпитач може | Ја сам од једног мога професора слушао

бити и онај, који и није потанко упознат са свима законима логичним, па да свој посао и правилно схватају, и потпуно врше, они тврде: да је тим људима довољно, да се упознаду у васпитачком послу искључиво угледањем на мајсторе свога рада, а разуме се да ће самим угледањем и навикавањем свеџбати све мајсторије и постати мајстори — учитељи. Још више, неки иду дотле, па веле, да се у таквих „вештака“ огледа у целокупном раду њихова педагошка вештина, уметност. - Оставимо на страну то, у колико је овоу опште могуће. И дресура са, своје стране може каткад створити толико блеска у производима. својим, да као и свака друга варка тренутно обмане. Ето, погледајмо само мајмуне.

о једном мајмуну, који је био толико научен да је, шетајући се по берлинским улицама, својим одличним држањем, нарочио у комплиментима госпођама, доводио. до усхићења гледаоце. Али је и поред свега тог „изображења“ опет — мајмун. У много случајева његов рођак Ното сарљепв не уздиже се млого изнад нивоа овог његовог образовања. Замислите себи једног човека, кога је случај увукао са улидеу школу. Дужим угледањем и радом и упућивањем, да се ово ради „овако“ а оно „онако“ (а за што „овако“ и „онако“ то не зна!) добићете — мајстора.

Зар ово није смешнор ПШустите ли сад једног таквог човека, који ће бити отисак извесног калупа, он ће вам се као некаква,