Учитељ

што практичније и цељисходније, онда нека остане и разломак, Но главна је тегоба при сумирању ученичке оцене та: што није ништа наређено. жоће ли се у општу месечну оцену урачунавати и белешке из вештина (цртања, краснописа, певања и гимнастике.) Да, узмемо овакав пример. Један ученик има слабе оцене из рачуна и историје, н врло добре оцене из краснописа и певања. Сад да се запитамо је ли умесно, практично и правично, да се томе ученику рачуна, да је у ресултату добар“ ЦиФре се не шале оне дају ресултат добар, а у истини је такав ресултат далеко

· од добра, ако је ученик слаб из рачуна

и историје. Оваких примера може се наћи доста, и писац ових редака говори ово из свога сопственог искуства. Ако би одиста остало овако, да се у општу месечну оцену урачунавају и белешке из вештина, онда би, се лако могло дешавати, да се слабији ученици на рачун вештина провлаче из главних предмета, а то би ишло на штету опште наставе и самих ученика. Да би што јасније представили цељ нашег кратког чланчића, ми ћемо наше захтеве свести на кратко у ове три тачке.

1. Наше је мишљење, да ученицима, треба, бележити општу месечну оцену из свију предмета. То је довољно за ученике основних школа. На крају године да се изведе ресултат из свију месеци и да се целине и три четвртине рачунају у целину.

-. Ако се остане при томе, да се према новој прозивци, бележе оцене из сваког предмета посебице, онда да се поклања оцена највише 23 два предмета. То би било овако: у разреду се учи, на пример, шест тлавних предмета. Ученику излази месечна, оцена два цела и четири шестине, Таква, оцена да се рачуна у целу, а т» је добар. Но оне две слабе оцене не смеду бити из рачуна, и српског језика.

о. Оцене из вештина, да се бележе, али никако да се не узимају у рачун при извођењу опште месечне оцеве,

Ако се нађе, да су наши разлози, које смо у кратко напред наведи, и ови наши захтеви умесни, опда ми желимо, да министарство просвете што пре изда нужне наредбе о овоме. Наредба о избацивању вештина из опште оцене, требала би да изађе што пре.

пио јенн———

Предавање у |И разреду основне шноле.

(СОВРШЕТАК).

О црноречком окруту. „Местопис. У окр. црноречком највећа, је

варош Зајечар, Зајечар је у равници из-.

међу Црне реке и Тимока. У Зајичару има све што и у Књажевцу. А шта има у Књажевцур Људи што живе у Зајечару више се занимају земљорадњом, но занатима, јер у равници око Зајечара роди врло добро кукуруз, а по брежуљцима врло добро роди грожђе. И Зајечар су Турци првог рата, били отели од Срба, али га нису онако порушили као Књажевац, него су само попљачкали све што је се могло однети. Као и у Књажевцу, био је у Зајечару, за време оног српског устанка један бој. Цео округ црноречки прошао је онда као и

| Књажев. Народ у овом крају подигао је

против Турака неки хајлук Вељко. у оно исто време кад и Кара-Борђе. Ајдук Вељко се родио у овом окр. црнореч. у селу Леновцу, (показати на мапи.) Ја ћу ви о њему други пут причати више, а садћу само-да ви кажем како је он подигао онај народ против Турака. Пошто му је КараЂорђе, као најстарији војсковођа, дозволио да дигне устанак, скупи он много самовољаца у једном манастиру у окр. ћупријском па одатде пређе у дрноречки окр, дође у село Подгорац. и ту увати у кули бега живог. — Именом „бег“ звао се сваки много богат Турчив. — Он му отме све што Је ц мао, а њега отера. оданде. Ту је он задо-