Учитељ

ПНЕ

био много новада, од бега, па је те новце поделио његовим момцима, а нешто послао Кара-Ђорђу. После тога Турци се поплаше од Вељка, па се разбену из црноречког окр. које куд, а највише у садању Бугарску, а Ајдук Вељко оде после у Криви вир (село где извире Црна река) и ту презими. За време зимовања нападну га једном Турци, али он њих тако потуче, да им је од тада постао страшило. Тако се овај окр. црнореч. ослободи од Турака. Но после 3 год. Турци надбију Србе, и поново заузму овај окр. и владали су у њему 20 год. После тих 20 год. Срби се понова дигну против Турака, и ослободе се од њих и придруже се Србији, па су доданас слободни од Турака. Ево, да ви кажем како су се оно други пут дигли против Турака. Турци су били ударили велики порез на стоку. Срби се скупили па изабрали некодико кметова да иду у Зајечар да моле старешину турског да им мало скиве порсз. Турчин их није хтео ни да прими, него 34поведи, те неке окују у гвожђе иу апсе, а неке отерају батинама. Кад се врате кметови и кажу народу шта је било, народ се дигне сав те пред оног старешину — Турчина. Кад то виде Турчин, он заповеди Турцима те их нападну с оружјем; јадни Срби с голим рукама, без пушака јуначки се се борили, много су изгинули, али су Турци одступили од боја. Тај бој брзо се прочује свуд, па се дигне цео окр. дрноречки и крајински и књажевачки, против Турака. У оно исто време, кад су се били Срби и Турци у Зајечару и док су још мртви Срби лежали по улицама у Зајечару, дошао је био неки руски старешина, те он кад је то видео заузео се да Турке истера из Србије, и израдио те су Турци изишли из окр. Црноречког и књажевачког, и крајинског, као што ће те доцније чути.

Осим Зајечара има у овом окр. још једна варошица Бољевац. У Бољевцу има, све што и у Б. Паланци.

Пропитивање.

Становнилитво и занимање. У окр. дрноречком има Срба, Влаха, и Бугара. Бутара има мало, а Срба пи Влаха подједнако, Они људи што живе по селима занимају се највише земљорадњом и сточарством, а они у Зајечару поред земљорадње занимају се још и разним занатима, а највише терзијским. Земљорадњом занимају се они што бораве по равницама, а они по планинама, занимају се сточарством, за што је то тако 2 За то, што је по равницама плоднија 3емља, па боље роди и лакше је радити, а по планинама има више простора вуда ће стока да борави, а земља не може да роди као у равницама. У окр. црноречком има, добрих оваца, особито су чувене и добре, са своје вуне кривовирске овце, које се држе у оним селима где извире Црна река, а највише у селу Кривом виру где је Ајдук Вељко с његовим момцима зимовао за време првог устанка. Исто тако има добрих и коња, у овом окр. а нарочито у селу Великом извору (на д. 06. Тим.) то је сој тако званих арапски коња, који су остали још од Турака. До првог рата народ у окр. црнореч. био је богат, но пошто су се за време првог рата у том окр. били Срби ин Турци, то су морали бегати испред Турака а оставити имање, и стоку, коју су Турци побили и суворе изгорели, за то сад осиротели. бела у овом окр. нема много, али многолудна, у овом округу су највећа села у целој Србији, и то највеће је село Подгорац па, после В. Извор. У окр. црнореч. има доста руда, из којих се вади злато, сребро, бакар, олово, гвожђе и сумпор.

Путови. Из Зајечара полазе 3 пута: један иде у Неготин, један у Књажевац, и један преко Бољевца у Ћуприју.

Пропитивање.

У кратко ошште пропитивање; цртање целог окр. треба да буде.

ф. [. јозић

учитељ.

не реОнсн—