Учитељ

99

предлог. У првој тачци одбор вели, да „Виша женска школа није стручна школа за образовање учитељака.“ Тај мотив поткрепљује одбор бројем педатошких часова у Вишој женској школи и у Учитељској школи. У другој тачци одбор спомиње, како се од учитељица тражи сада већа спрема, по што су установљена и два разреда више основне школе. Трећа тачка одборовог предлота наглашава, како су учитељице по новом закону у свему изравнате са учитељима, а излазе са мањом спремом. (Нема сумње да је ово и сувише јак разлог) у четвртој тачци упоређују се ученице Више женске школе са ученицима који сврше Богословију, и доказује се како су им дата законом већа права него овима. Петом се тачком тврди, како ученице Више женске школе имају по закону већа права и од оних ученика, који сврше коју вишу средњу школу. У шестој тачци вели се, како су у свима напреднијим земљама заведене женске учитељске школе. М на послетку у седмој тачци вели се, да би се завођењем овакве школе ограничило примање у службу женеких са недовољном спремом.

Сви ови разлови наставног одбора тако су јаки, да их свестан човек може само усвојити необарајући их ни у чему. Њихова јачина сигурно је и подејствовала онако на Просветни Савет, те је једнодушно пристао, да тај предлог поднесе г. министру просвете на призрење. Како је г. министар прихватио предлог са свом збиљом, то смо већ још у почетку казали. Од свију одборових разлога најјачи је онај, у Коме он вели да „Виша женска школа није стручна школа.“ Ми оџет с наше

стране излажући у нашим чланцима, какав је прави задатак Више женске школе, такође смо хтели да покажемо то исто. Сва је ствар у томе, што ми у нашим чланцима нисмо хтели да усвојимо онај уобичајени начин критике, него смо у кратко показали какво образовање треба да да Виша женска школа својим ученицима и какав је њен прави задатак. Овако уређена Виша женска школа каква је данас не може се ни узимати у озбиљну критику. Оваки образованији читалац већ зна да једна, иста, школа не може вршити два задатка; и спремати образоване матере и домаћице, и спремати учитељице женских основних школа. То је за цело јасно за свакога. Било би веома емешно да наша Богословија даје у један исти мах и добре попове и добре професоре природних наука. Међу тим то је завод у коме се учи нешто од природних наука као год што је Виша женска школа завод, у коме се учи нешто од педагогике. Али како и колико се учи! Тамо се учи и женски рад, па колико се од тога научи, и ако тај предмет треба рачунати међу важне предмете '

Сад би ваљало да решимо, или бар да кажемо наше мишљење, како да се установи женска учитељска школа ' Требало би рећи каква ће и колика ће бити. спрема ученица пре него што дођу у учитељску школу. Даље би ваљало казати шта би требало узети у. програме женске учитељске школе. Али како је већ одређена комисија за израду плана и програма за бтварање женске учитељске школе готова са својим послом, то би свако наше казивање било за овај мах на одмет. Ми мислимо да је боље причекати, да се рад ко-