Учитељ

100 _

мисије преда јавности, што је свакојако потребно, па да онда проговоримо коју реч. И ако потпуно верујемо у стручност и разумевање комисије у послу, за који је одређена, опет налазимо да самој ствари неће бити на одмет, ако се чују и друга мишљења. Народна мудрост вели: „више очију, више виде.» Тако би ими рекли: више људи, више знају.

(ве оно, што емо ми изнели у нашим чланцима, да је потребно за ученице Више женске школе као потоње домаћице и матере, потребно је донекле и за учитељице. Према томе најмање што би се могло захтевати да сврше ученице, пре него што би биле примљене у женску учитељску школу, била би четири разреда Више женске школе. За те четири године ученице би могле стећи оно ошште знање из појединих предмета, које им је потребно као кандидаткињама, за женску учитељску школу. У женској учитељској школи настала би специјална спрема за позив учитељица основних школа. По себи се већ разуме да би часови из педагогике били заступљени у највећој мери. Остали предмети могли би се репетирати у неколико, а у неколико обрадити са чисто практичног гледишта за основну школу. Ту би највише ваљало обратити пажњу на оне партије појединих предмета, које се највише изучавају у основној школи. Наставници у такој једној женској учитељској школи требало би да су људи, који довољно познају задатак основних школа, вако би умели удетшавати своја, предавања према томе задатку. Нама је познат један случај из живота наше Учитељске школе, који нас и наводи да стављамо горњи захтев. Један на-

ставник предавао је земљопис у Учитељској школи. Он је врло мало .говорио и казивао о планинским билима о водомеђама и водопађама, о општем изгледу земљишта, 0 клими и њеном утицију на становништво ит. д. а радо се бавио са ситницама. Врло је радо говорио (или као што је у ствари, давао ђацима да преписују и читају) 0 гостољубивости и негостољубивости становника, О мноштву буба (неких), којих има у некој земљи, о неким равмирицама племенским ит. д. итд. Кад је дошао ред на те ђаке, који су тако учили земљопис код тога наставника, да п0лажу испит зрелости, онда тога наставника. није било ту. Испитивао је други наставник, који је имао боље и практичније погледе на тај предмет. Многи ђади нису умели давати одговора на врло обична питања из познавање њихове рођене отаџбине. Ко није знао томе узрока морао се чудити. Међу тим то није било никакво чудо, јер ђаци су мање код тога наставника, учили о својој домовини, и то не један пут већ пет пута мање, него што данас уче и науче ученици основне школе код ваљаног и епремног учитеља.

Ето овакав пример, и други слични примери, које ми нисмо ради наводити на овом месту, нагоне нас да ставимо захтев, да у стручну школу треба доводити само стручне људе. Може когод рећи, па камо нам стручан људи, па да их поставимо без оклевања ' Ако би нас когод тако запитао, ми бисмо му рекли, да је држава дужна да се за раније постара како ће набавити наставнике не само за овај један стручан завод, већ и за многе друге стручне заводе, који ће Орбији у скоро требати,

а а а а а